Položaj svedoka na glavnom pretresu

Abstract

Поступање супротно утврђеним нормама понашања представља појаву својствену човеку још од првих организованих људских заједница. Развојем цивилизације, развијали су се и појавни облици криминалитета, што је захтевало реакцију друштва, а потом и државе, у циљу кажњавања и сузбијања таквих понашања. Успешност борбе против свих облика криминалитета условљена је остваривањем циља кривичног поступка, који је у кривичнопроцесном законодавству Републике Србије декларисан у члану 1 Законика о кривичном поступку и огледа се у санкционисању учинилаца кривичних дела и избегавању неосноване осуде невиних лица. Правилна и законита судска одлука темељи се на правилно и потпуно утврђеном чињеничном стању, које се утврђује у доказном поступку на главном претресу, због чега доказни поступак представља изузетно важну фазу не само главног претреса, већ кривичног поступка у целини. Сведок је један од извора доказа утврђен Закоником о кривичном поступку. Испитивање сведока je доказна радња која се у пракси најчешће примењује, с обзиром да се већина кривичних дела извршава у присуству најмање једног лица, који може дати корисне податке у погледу чињеница које су предмет доказивања у кривичном поступку.