Suzbijanje organizovanog kriminaliteta u Italiji

Abstract

Под организованим криминалом подразумева се низ како нелегалних, тако и легалних активности којима се изнуђује корист и приход под претњом употребе силе. Првенствено се остварује добит од трговине људима и наркотицима, корупцијом, рекетирањем и изнуђивањем, „прања новца“ и инфилтрирања у легалне послове у област банкарства, грађевинарства и др. Одговор државе мора бити системски и стратешки осмишљен, са дугорочним пројекцијама и циљевима који се морају остваривати постепено. Први корак у том процесу јесте доношење адекватног нормативног оквира. Он мора почивати на универзалним међународним стандардима борбе против организованог криминала. То су првенствено Конвенције Уједињених Нација и Савета Европе којима се креира оквир који се касније додатно разрађује у националним законодавствима. Два важна корака италијанске државе јесу Codice Penale и Антимафија закон. Првим нормативним оквиром постављени су законски темељи борбе против организованог криминалитета, још у прошлом веку. Како су се околности мењале, тако се и законски и кривични оквир реформисао. Други закон односи се на тумачења мафијашких организација, њихове делатности, и скупа мера које се примењују у правцу сузбијања њиховог деловања. Дакле, посебан део рада биће посвећен законодавним активностима у овом дугорочном подухвату борбе против криминалних организација.