Merodavno materijalno pravo u arbitraži

Abstract

Арбитражни поступак је данас све заступљенији начин решавања спорова не само приватних и домаћих односа, већ пре свега оних уговорних односа са елементима иностраности који прелазе на интернационално-међународно поље решавања, те је и међународно трговинска арбитража засигурно постала основни инструмент решавања спорова на међународном плану. Данас, како у свету тако и код нас, постоје различите врсте извора права којима се регулишу како она процесна и формална питања која се односе на сам арбитражни поступак (од начина и врсте уговарања арбитражне клаузуле, избора арбитра, конституисања трибунала нарочито код ad hoc арбитража, до избора језика, размене списа предмета и поднесака итд...), тако и она материјална питања која су управо од пресудног значаја за решавање спора и доношења мериторне арбитражне одлуке. То су уствари питања меродавног материјалног права које се примењује за решавање спора, а која се односе на проблематику избора, утврђивања и начина примене меродавног материјалног права или правних правила, водећи рачуна да се истовремено испуни и једно од најважнијих начела у праву уопште, а то је начело правне сигурности. Од почетка кодификације норми у арбитражном поступку па до данас, арбитража се суочавала и суочава са захтевима националних система и развојем пословних односа, који резултира доношењем обострано прихватљивих решења кроз међународне уговоре, тако и разне моделе закона, правилника и кодификације трговачких обичаја.