Obaveznost javne ponude za prodaju vrednosnih papira u međunarodnom, uporednom i domaćem pravu
Compulsory public offering for the sale of securities in the international, comparative and Yugoslav law
Abstract
Upoređivanjem sa vodećim zakonodavstvima u svetu, kao i sa novonastalim zakonima o vrednosnim papirima u istočnoevropskim državama, zaključuje se da naše pravo bitno zaostaje za savremenim potrebama uređivanja javne ponude za prodaju vrednosnih papira. Ono je tu vrlo sumarno, sa brojnim prazninama i nejasnostima, usled kojih će sigurno da nastanu brojni nesporazumi i sporovi u praksi sa razvojem akcionarstva kod nas. Osnovne mane su: 1) neuređenost javne ponude za preprodaju nejavno emitovanih hartija, čime se omogućava izigravanje propisa o obavezi javne emisije, 2) sloboda emitenta u izboru između javne i nejavne emisije obligacionih vrednosnih papira, čime se bitno umanjuje sigurnost i zaštita ulagača; 3) nerazlikovanje izuzetaka od obaveze isticanja javne ponude i od obaveze pribavljanja Komisijine dozvole čime se stvara nepotrebna zabuna i nesigurnost među emitentima o načinu prikupljanja kapitala; 4) malobrojnost predviđenih izuzetaka od obavezne javne ponude, čime se poskupljuje... sakuljanje kapitala u emisiji i destimuliše ovaj način investiranja u privredu; 5) slab i zavistan položaj Komisije za hartije od vrednosti i njena nejaka normativna, nadzorna i izvršna (kaznena i zaštitna) ovlašćenja; 6) brojne jezičke, jezičkopravne i zakonopisačke nejasnosti i nelogičnosti (npr. 'javni poziv za upis i kupovinu'). Kad su mane tako krupne i brojne, sigurno je da Zakon o hartijama od vrednosti ne sme da opstane takav kakav je, jer ćemo inače, kao društvo, da budemo nespremi i zatečeni potresima u trgovini hartijama. Zbog toga bi trebalo da se što pre donese nov zakon, koji bi na savremen i zadovoljavajući način uredio tu trgovinu. Poslovica kaže da se budala uči na svojim greškama, a pametan na tuđim. Ako su razvijene zemlje bile 'budale' u prošlosti, učeći se na svojim greškama (berzanskim krahovima i drugim finansijskim potresima) u uređivanju ove osetljive delatnosti, ne mora to i mi da budemo. Pruža nam se retka prilika da sada budemo 'pametni' i da, dok još nemamo razvijen i masovan promet vrednosnih papira, donesemo dobar zakon, učeći se na lošim iskustvima drugih zemalja. Ipak, s obzirom na naš mentalitet i pređašnje iskustvo, verovatno da ćemo i ovu priliku da ispustimo.
Source:
Pravo i privreda, 2000, 37, 5-8, 434-452Publisher:
- Udruženje pravnika u privredi Srbije, Beograd
Collections
Institution/Community
Pravni fakultet / Faculty of Law University of BelgradeTY - CONF AU - Jovanović, Nebojša PY - 2000 UR - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/148 AB - Upoređivanjem sa vodećim zakonodavstvima u svetu, kao i sa novonastalim zakonima o vrednosnim papirima u istočnoevropskim državama, zaključuje se da naše pravo bitno zaostaje za savremenim potrebama uređivanja javne ponude za prodaju vrednosnih papira. Ono je tu vrlo sumarno, sa brojnim prazninama i nejasnostima, usled kojih će sigurno da nastanu brojni nesporazumi i sporovi u praksi sa razvojem akcionarstva kod nas. Osnovne mane su: 1) neuređenost javne ponude za preprodaju nejavno emitovanih hartija, čime se omogućava izigravanje propisa o obavezi javne emisije, 2) sloboda emitenta u izboru između javne i nejavne emisije obligacionih vrednosnih papira, čime se bitno umanjuje sigurnost i zaštita ulagača; 3) nerazlikovanje izuzetaka od obaveze isticanja javne ponude i od obaveze pribavljanja Komisijine dozvole čime se stvara nepotrebna zabuna i nesigurnost među emitentima o načinu prikupljanja kapitala; 4) malobrojnost predviđenih izuzetaka od obavezne javne ponude, čime se poskupljuje sakuljanje kapitala u emisiji i destimuliše ovaj način investiranja u privredu; 5) slab i zavistan položaj Komisije za hartije od vrednosti i njena nejaka normativna, nadzorna i izvršna (kaznena i zaštitna) ovlašćenja; 6) brojne jezičke, jezičkopravne i zakonopisačke nejasnosti i nelogičnosti (npr. 'javni poziv za upis i kupovinu'). Kad su mane tako krupne i brojne, sigurno je da Zakon o hartijama od vrednosti ne sme da opstane takav kakav je, jer ćemo inače, kao društvo, da budemo nespremi i zatečeni potresima u trgovini hartijama. Zbog toga bi trebalo da se što pre donese nov zakon, koji bi na savremen i zadovoljavajući način uredio tu trgovinu. Poslovica kaže da se budala uči na svojim greškama, a pametan na tuđim. Ako su razvijene zemlje bile 'budale' u prošlosti, učeći se na svojim greškama (berzanskim krahovima i drugim finansijskim potresima) u uređivanju ove osetljive delatnosti, ne mora to i mi da budemo. Pruža nam se retka prilika da sada budemo 'pametni' i da, dok još nemamo razvijen i masovan promet vrednosnih papira, donesemo dobar zakon, učeći se na lošim iskustvima drugih zemalja. Ipak, s obzirom na naš mentalitet i pređašnje iskustvo, verovatno da ćemo i ovu priliku da ispustimo. PB - Udruženje pravnika u privredi Srbije, Beograd C3 - Pravo i privreda T1 - Obaveznost javne ponude za prodaju vrednosnih papira u međunarodnom, uporednom i domaćem pravu T1 - Compulsory public offering for the sale of securities in the international, comparative and Yugoslav law EP - 452 IS - 5-8 SP - 434 VL - 37 UR - conv_1845 ER -
@conference{ author = "Jovanović, Nebojša", year = "2000", abstract = "Upoređivanjem sa vodećim zakonodavstvima u svetu, kao i sa novonastalim zakonima o vrednosnim papirima u istočnoevropskim državama, zaključuje se da naše pravo bitno zaostaje za savremenim potrebama uređivanja javne ponude za prodaju vrednosnih papira. Ono je tu vrlo sumarno, sa brojnim prazninama i nejasnostima, usled kojih će sigurno da nastanu brojni nesporazumi i sporovi u praksi sa razvojem akcionarstva kod nas. Osnovne mane su: 1) neuređenost javne ponude za preprodaju nejavno emitovanih hartija, čime se omogućava izigravanje propisa o obavezi javne emisije, 2) sloboda emitenta u izboru između javne i nejavne emisije obligacionih vrednosnih papira, čime se bitno umanjuje sigurnost i zaštita ulagača; 3) nerazlikovanje izuzetaka od obaveze isticanja javne ponude i od obaveze pribavljanja Komisijine dozvole čime se stvara nepotrebna zabuna i nesigurnost među emitentima o načinu prikupljanja kapitala; 4) malobrojnost predviđenih izuzetaka od obavezne javne ponude, čime se poskupljuje sakuljanje kapitala u emisiji i destimuliše ovaj način investiranja u privredu; 5) slab i zavistan položaj Komisije za hartije od vrednosti i njena nejaka normativna, nadzorna i izvršna (kaznena i zaštitna) ovlašćenja; 6) brojne jezičke, jezičkopravne i zakonopisačke nejasnosti i nelogičnosti (npr. 'javni poziv za upis i kupovinu'). Kad su mane tako krupne i brojne, sigurno je da Zakon o hartijama od vrednosti ne sme da opstane takav kakav je, jer ćemo inače, kao društvo, da budemo nespremi i zatečeni potresima u trgovini hartijama. Zbog toga bi trebalo da se što pre donese nov zakon, koji bi na savremen i zadovoljavajući način uredio tu trgovinu. Poslovica kaže da se budala uči na svojim greškama, a pametan na tuđim. Ako su razvijene zemlje bile 'budale' u prošlosti, učeći se na svojim greškama (berzanskim krahovima i drugim finansijskim potresima) u uređivanju ove osetljive delatnosti, ne mora to i mi da budemo. Pruža nam se retka prilika da sada budemo 'pametni' i da, dok još nemamo razvijen i masovan promet vrednosnih papira, donesemo dobar zakon, učeći se na lošim iskustvima drugih zemalja. Ipak, s obzirom na naš mentalitet i pređašnje iskustvo, verovatno da ćemo i ovu priliku da ispustimo.", publisher = "Udruženje pravnika u privredi Srbije, Beograd", journal = "Pravo i privreda", title = "Obaveznost javne ponude za prodaju vrednosnih papira u međunarodnom, uporednom i domaćem pravu, Compulsory public offering for the sale of securities in the international, comparative and Yugoslav law", pages = "452-434", number = "5-8", volume = "37", url = "conv_1845" }
Jovanović, N.. (2000). Obaveznost javne ponude za prodaju vrednosnih papira u međunarodnom, uporednom i domaćem pravu. in Pravo i privreda Udruženje pravnika u privredi Srbije, Beograd., 37(5-8), 434-452. conv_1845
Jovanović N. Obaveznost javne ponude za prodaju vrednosnih papira u međunarodnom, uporednom i domaćem pravu. in Pravo i privreda. 2000;37(5-8):434-452. conv_1845 .
Jovanović, Nebojša, "Obaveznost javne ponude za prodaju vrednosnih papira u međunarodnom, uporednom i domaćem pravu" in Pravo i privreda, 37, no. 5-8 (2000):434-452, conv_1845 .