Modeli multilаterаlnog ugovornog regulisаnjа odgovornosti zа ekološku štetu i njihov uticаj nа režim usvojen u prаvu Evropske unije
Models of Regulating Environmental Liability by Multilateral Treaties and Their Impact on the Regime Adopted in The European Union Law
2013
Preuzimanje 🢃
Poglavlje u monografiji (Objavljena verzija)
Metapodaci
Prikaz svih podataka o dokumentuApstrakt
Када је Европска унија крајем прошлог века почела да гради сопствена
правила о еколошкој одговорности, имала је пред собом већ готова решења
садржана у мултилатералним међународним уговорима, као и могућност
да анализира њихову ефикасност, добре и лоше стране, све са циљем да
се евентуално определи за неко од њих. Из одредаба близу три стотине
међународних конвенција апстрахована су четири основна модела регу-
лисања материје одговорности за штету причињену животној околини,
али су идентификоване и извесне подгрупе у оквиру истог модела. Рад
представља покушај да се модели мултилатералног уговорног регулисања
питања одговорности за еколошку штету доведу у везу са Директивом
2004/35/ЕЗ о еколошкој одговорности. Из упоредног приказа појединих ре-
шења усвојених Директивом и решења из међународних уговора о грађан-
ској одговорности, може се извести закључак да је Директива најближа
моделу усвојеном у уговорима уско специјализованим за питање одговор-
ности. Ипак, ради анали...зе утицаја који је тај модел, тачније два њего-
ва облика (секторски и општи), имао на право Европске уније, акценат
је стављен на елементе у погледу којих се усвојена решења разилазе,
конкретно на појам еколошке штете, врсту високоризичних активности
и улогу државе. Крајњи закључак се своди на то да Директива комбинује
две варијанте модела који одговара мултилатералним уговорима специја-
лизованим за питање одговорности. По својим карактеристикама, она је
ближа и неретко је инспирисана одредбама Лугано конвенције о грађанској
одговорности за штету насталу високоризичним активностима од 1993.
године. Ипак, поједини секторски оријентисани уговори у материји одго-
ворности добили су можда и значајније место у Директиви јер је самом
Директивом предвиђена примена тих уговора у случају да еколошка ште-
та настане активностима које они регулишу.
When the European Union started to develop its own rules on environmental
liability at the end of the last century, it had at its disposal certain
ready-made solutions contained in multilateral international treaties, as well as
a possibility to analyze their effectiveness for the purpose of potentially opting
for some among them. Four different models of treating environmental liability
were abstracted from the provisions of nearly three hundred international conventions.
Certain sub-groups of treaties were also identified within each specific
model. This article explores the link between the models of treating environmental
liability by multilateral treaties and the solution adopted by Directive
2004/35/EC on environmental liability. The comparative analysis of certain solutions
adopted in the Directive and the ones stipulated in international treaties
on civil liability for environmental damage, provides for a conclusion that the
Directive is closest to the model adopted... in treaties specialized for the issue of
liability. However, in order to analyze the impact that this model, namely its
two forms (general and sectoral), had on the European Union law, the focus
was placed on certain elements in terms of which the adopted solutions differ,
in particular the concept of environmental damage, the type of high-risk activity
and the role of the State. The author comes to a conclusion that the regime
established by the Directive combines two versions of the model adopted in multilateral
treaties that specialize in the issue of liability. Regarding its characteristics
it seems to have been inspired by the 1993 Lugano Convention on Civil
Liability for Damage Caused by Dangerous Activities. However, certain sectororiented
liability treaties were given perhaps even more important place in the
Directive since the Directive envisages the application of these treaties in cases of
environmental damage resulting from activities that they regulate.
Ključne reči:
Директива 2004/35/ЕЗ о одговорности за еколошку штету / Мултилатерални еколошки уговори / Еколошка штета / Високоризичне активности / Directive 2004/35/EC on liability for environmental damage / Multilateral environmental treaties / Environmental damage / Dangerous activitesIzvor:
Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 3 / Perspectives of Implementation of European Standards in Serbian Legal System : Volume III, 2013, 211-234Izdavač:
- Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje
Finansiranje / projekti:
- Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-179059)
Institucija/grupa
Pravni fakultet / Faculty of Law University of BelgradeTY - CHAP AU - Čučković, Bojana PY - 2013 UR - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/1950 AB - Када је Европска унија крајем прошлог века почела да гради сопствена правила о еколошкој одговорности, имала је пред собом већ готова решења садржана у мултилатералним међународним уговорима, као и могућност да анализира њихову ефикасност, добре и лоше стране, све са циљем да се евентуално определи за неко од њих. Из одредаба близу три стотине међународних конвенција апстрахована су четири основна модела регу- лисања материје одговорности за штету причињену животној околини, али су идентификоване и извесне подгрупе у оквиру истог модела. Рад представља покушај да се модели мултилатералног уговорног регулисања питања одговорности за еколошку штету доведу у везу са Директивом 2004/35/ЕЗ о еколошкој одговорности. Из упоредног приказа појединих ре- шења усвојених Директивом и решења из међународних уговора о грађан- ској одговорности, може се извести закључак да је Директива најближа моделу усвојеном у уговорима уско специјализованим за питање одговор- ности. Ипак, ради анализе утицаја који је тај модел, тачније два њего- ва облика (секторски и општи), имао на право Европске уније, акценат је стављен на елементе у погледу којих се усвојена решења разилазе, конкретно на појам еколошке штете, врсту високоризичних активности и улогу државе. Крајњи закључак се своди на то да Директива комбинује две варијанте модела који одговара мултилатералним уговорима специја- лизованим за питање одговорности. По својим карактеристикама, она је ближа и неретко је инспирисана одредбама Лугано конвенције о грађанској одговорности за штету насталу високоризичним активностима од 1993. године. Ипак, поједини секторски оријентисани уговори у материји одго- ворности добили су можда и значајније место у Директиви јер је самом Директивом предвиђена примена тих уговора у случају да еколошка ште- та настане активностима које они регулишу. AB - When the European Union started to develop its own rules on environmental liability at the end of the last century, it had at its disposal certain ready-made solutions contained in multilateral international treaties, as well as a possibility to analyze their effectiveness for the purpose of potentially opting for some among them. Four different models of treating environmental liability were abstracted from the provisions of nearly three hundred international conventions. Certain sub-groups of treaties were also identified within each specific model. This article explores the link between the models of treating environmental liability by multilateral treaties and the solution adopted by Directive 2004/35/EC on environmental liability. The comparative analysis of certain solutions adopted in the Directive and the ones stipulated in international treaties on civil liability for environmental damage, provides for a conclusion that the Directive is closest to the model adopted in treaties specialized for the issue of liability. However, in order to analyze the impact that this model, namely its two forms (general and sectoral), had on the European Union law, the focus was placed on certain elements in terms of which the adopted solutions differ, in particular the concept of environmental damage, the type of high-risk activity and the role of the State. The author comes to a conclusion that the regime established by the Directive combines two versions of the model adopted in multilateral treaties that specialize in the issue of liability. Regarding its characteristics it seems to have been inspired by the 1993 Lugano Convention on Civil Liability for Damage Caused by Dangerous Activities. However, certain sectororiented liability treaties were given perhaps even more important place in the Directive since the Directive envisages the application of these treaties in cases of environmental damage resulting from activities that they regulate. PB - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje T2 - Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 3 / Perspectives of Implementation of European Standards in Serbian Legal System : Volume III T1 - Modeli multilаterаlnog ugovornog regulisаnjа odgovornosti zа ekološku štetu i njihov uticаj nа režim usvojen u prаvu Evropske unije T1 - Models of Regulating Environmental Liability by Multilateral Treaties and Their Impact on the Regime Adopted in The European Union Law EP - 234 SP - 211 ER -
@inbook{ author = "Čučković, Bojana", year = "2013", abstract = "Када је Европска унија крајем прошлог века почела да гради сопствена правила о еколошкој одговорности, имала је пред собом већ готова решења садржана у мултилатералним међународним уговорима, као и могућност да анализира њихову ефикасност, добре и лоше стране, све са циљем да се евентуално определи за неко од њих. Из одредаба близу три стотине међународних конвенција апстрахована су четири основна модела регу- лисања материје одговорности за штету причињену животној околини, али су идентификоване и извесне подгрупе у оквиру истог модела. Рад представља покушај да се модели мултилатералног уговорног регулисања питања одговорности за еколошку штету доведу у везу са Директивом 2004/35/ЕЗ о еколошкој одговорности. Из упоредног приказа појединих ре- шења усвојених Директивом и решења из међународних уговора о грађан- ској одговорности, може се извести закључак да је Директива најближа моделу усвојеном у уговорима уско специјализованим за питање одговор- ности. Ипак, ради анализе утицаја који је тај модел, тачније два њего- ва облика (секторски и општи), имао на право Европске уније, акценат је стављен на елементе у погледу којих се усвојена решења разилазе, конкретно на појам еколошке штете, врсту високоризичних активности и улогу државе. Крајњи закључак се своди на то да Директива комбинује две варијанте модела који одговара мултилатералним уговорима специја- лизованим за питање одговорности. По својим карактеристикама, она је ближа и неретко је инспирисана одредбама Лугано конвенције о грађанској одговорности за штету насталу високоризичним активностима од 1993. године. Ипак, поједини секторски оријентисани уговори у материји одго- ворности добили су можда и значајније место у Директиви јер је самом Директивом предвиђена примена тих уговора у случају да еколошка ште- та настане активностима које они регулишу., When the European Union started to develop its own rules on environmental liability at the end of the last century, it had at its disposal certain ready-made solutions contained in multilateral international treaties, as well as a possibility to analyze their effectiveness for the purpose of potentially opting for some among them. Four different models of treating environmental liability were abstracted from the provisions of nearly three hundred international conventions. Certain sub-groups of treaties were also identified within each specific model. This article explores the link between the models of treating environmental liability by multilateral treaties and the solution adopted by Directive 2004/35/EC on environmental liability. The comparative analysis of certain solutions adopted in the Directive and the ones stipulated in international treaties on civil liability for environmental damage, provides for a conclusion that the Directive is closest to the model adopted in treaties specialized for the issue of liability. However, in order to analyze the impact that this model, namely its two forms (general and sectoral), had on the European Union law, the focus was placed on certain elements in terms of which the adopted solutions differ, in particular the concept of environmental damage, the type of high-risk activity and the role of the State. The author comes to a conclusion that the regime established by the Directive combines two versions of the model adopted in multilateral treaties that specialize in the issue of liability. Regarding its characteristics it seems to have been inspired by the 1993 Lugano Convention on Civil Liability for Damage Caused by Dangerous Activities. However, certain sectororiented liability treaties were given perhaps even more important place in the Directive since the Directive envisages the application of these treaties in cases of environmental damage resulting from activities that they regulate.", publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje", journal = "Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 3 / Perspectives of Implementation of European Standards in Serbian Legal System : Volume III", booktitle = "Modeli multilаterаlnog ugovornog regulisаnjа odgovornosti zа ekološku štetu i njihov uticаj nа režim usvojen u prаvu Evropske unije, Models of Regulating Environmental Liability by Multilateral Treaties and Their Impact on the Regime Adopted in The European Union Law", pages = "234-211" }
Čučković, B.. (2013). Modeli multilаterаlnog ugovornog regulisаnjа odgovornosti zа ekološku štetu i njihov uticаj nа režim usvojen u prаvu Evropske unije. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 3 / Perspectives of Implementation of European Standards in Serbian Legal System : Volume III Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje., 211-234.
Čučković B. Modeli multilаterаlnog ugovornog regulisаnjа odgovornosti zа ekološku štetu i njihov uticаj nа režim usvojen u prаvu Evropske unije. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 3 / Perspectives of Implementation of European Standards in Serbian Legal System : Volume III. 2013;:211-234..
Čučković, Bojana, "Modeli multilаterаlnog ugovornog regulisаnjа odgovornosti zа ekološku štetu i njihov uticаj nа režim usvojen u prаvu Evropske unije" in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 3 / Perspectives of Implementation of European Standards in Serbian Legal System : Volume III (2013):211-234.