Analiza efekta propisa u Republici Srbiji – prvih petnaest godina
Анализа ефеката прописа у Републици Србији – првих петнаест година
2018
Преузимање 🢃
Поглавље у монографији (Објављена верзија)

Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Регулаторне реформе у Европској унији и земљама чланица-
ма током последње две деценије усмерене су ка коришћењу разли-
читих инструмената у циљу побољшања квалитета регулативе.
Овај тренд присутан је и у Републици Србији која је оквир за ана-
лизу ефеката прописа усвојила још 2004. године. Користећи неко-
лико скоро развијених методологија рад детаљно приказује кључне
догађаје у примени анализе ефеката и разматра да ли је дошло до
квалитативног помака. Рад наводи неадекватан оквир и ограниче-
ну улогу надзорног тела као кључне препреке за унапређење окви-
ра анализе ефеката. На основу резултата добијених коришћењем
ОЕЦД методологије формиран је регулаторни индикатор за Србију.
Добијени резултати указују да је Србија напредовала у примени ана-
лизе ефеката током последњих петнаест година, али да постоје
бројни и отклоњиви недостаци. Рад указује на потенцијалне
ефекте новог Закона о планском систему Републике Србије услед
бољег уређење процеса анализе ефеката и унапређења... постојеће
методологије.
Regulatory reforms in European Union and member states in the
last two decades have focused on various tools that would improve ‘regulatory
quality’. This trend was also followed by Serbia where regulatory
impact assessment (RIA) was institutionalized on a formal level in 2004.
Although the practice of performing RIAs has continuously been gaining
in importance, RIA is far from reaching its full potential. Reflecting
and borrowing from several recently developed methodologies, the article
provides an in-depth review of the most important developments and
discusses whether any qualitative improvements can be observed in practice.
We argue that the lack of high quality RIA is inevitability stemming
from the shortcomings of the current Serbian framework and oversight
mechanism with limited powers. Based on the results obtained using the
OECD Regulatory Indicators Survey methodology, the article shows that,
although Serbia has come a long way in improving regulatory quality
o...ver the past fifteen years, there is still plenty of room for improvement.
The article also shows that the new Law on Planning System will provide
significant qualitative improvement due to the standardization of RIA process
and enhanced methodologies.
Кључне речи:
анализа ефеката прописа / регулаторна реформа / Србија / regulatory impact analysis / regulatory reform / SerbiaИзвор:
Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018, 2018, 387-412Издавач:
- Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
Финансирање / пројекти:
- Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-179077)
Институција/група
Pravni fakultet / Faculty of Law University of BelgradeTY - CHAP AU - Radulović, Branko PY - 2018 UR - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2273 AB - Регулаторне реформе у Европској унији и земљама чланица- ма током последње две деценије усмерене су ка коришћењу разли- читих инструмената у циљу побољшања квалитета регулативе. Овај тренд присутан је и у Републици Србији која је оквир за ана- лизу ефеката прописа усвојила још 2004. године. Користећи неко- лико скоро развијених методологија рад детаљно приказује кључне догађаје у примени анализе ефеката и разматра да ли је дошло до квалитативног помака. Рад наводи неадекватан оквир и ограниче- ну улогу надзорног тела као кључне препреке за унапређење окви- ра анализе ефеката. На основу резултата добијених коришћењем ОЕЦД методологије формиран је регулаторни индикатор за Србију. Добијени резултати указују да је Србија напредовала у примени ана- лизе ефеката током последњих петнаест година, али да постоје бројни и отклоњиви недостаци. Рад указује на потенцијалне ефекте новог Закона о планском систему Републике Србије услед бољег уређење процеса анализе ефеката и унапређења постојеће методологије. AB - Regulatory reforms in European Union and member states in the last two decades have focused on various tools that would improve ‘regulatory quality’. This trend was also followed by Serbia where regulatory impact assessment (RIA) was institutionalized on a formal level in 2004. Although the practice of performing RIAs has continuously been gaining in importance, RIA is far from reaching its full potential. Reflecting and borrowing from several recently developed methodologies, the article provides an in-depth review of the most important developments and discusses whether any qualitative improvements can be observed in practice. We argue that the lack of high quality RIA is inevitability stemming from the shortcomings of the current Serbian framework and oversight mechanism with limited powers. Based on the results obtained using the OECD Regulatory Indicators Survey methodology, the article shows that, although Serbia has come a long way in improving regulatory quality over the past fifteen years, there is still plenty of room for improvement. The article also shows that the new Law on Planning System will provide significant qualitative improvement due to the standardization of RIA process and enhanced methodologies. PB - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje T2 - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018 T1 - Analiza efekta propisa u Republici Srbiji – prvih petnaest godina T1 - Анализа ефеката прописа у Републици Србији – првих петнаест година EP - 412 SP - 387 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2273 ER -
@inbook{
author = "Radulović, Branko",
year = "2018",
abstract = "Регулаторне реформе у Европској унији и земљама чланица-
ма током последње две деценије усмерене су ка коришћењу разли-
читих инструмената у циљу побољшања квалитета регулативе.
Овај тренд присутан је и у Републици Србији која је оквир за ана-
лизу ефеката прописа усвојила још 2004. године. Користећи неко-
лико скоро развијених методологија рад детаљно приказује кључне
догађаје у примени анализе ефеката и разматра да ли је дошло до
квалитативног помака. Рад наводи неадекватан оквир и ограниче-
ну улогу надзорног тела као кључне препреке за унапређење окви-
ра анализе ефеката. На основу резултата добијених коришћењем
ОЕЦД методологије формиран је регулаторни индикатор за Србију.
Добијени резултати указују да је Србија напредовала у примени ана-
лизе ефеката током последњих петнаест година, али да постоје
бројни и отклоњиви недостаци. Рад указује на потенцијалне
ефекте новог Закона о планском систему Републике Србије услед
бољег уређење процеса анализе ефеката и унапређења постојеће
методологије., Regulatory reforms in European Union and member states in the
last two decades have focused on various tools that would improve ‘regulatory
quality’. This trend was also followed by Serbia where regulatory
impact assessment (RIA) was institutionalized on a formal level in 2004.
Although the practice of performing RIAs has continuously been gaining
in importance, RIA is far from reaching its full potential. Reflecting
and borrowing from several recently developed methodologies, the article
provides an in-depth review of the most important developments and
discusses whether any qualitative improvements can be observed in practice.
We argue that the lack of high quality RIA is inevitability stemming
from the shortcomings of the current Serbian framework and oversight
mechanism with limited powers. Based on the results obtained using the
OECD Regulatory Indicators Survey methodology, the article shows that,
although Serbia has come a long way in improving regulatory quality
over the past fifteen years, there is still plenty of room for improvement.
The article also shows that the new Law on Planning System will provide
significant qualitative improvement due to the standardization of RIA process
and enhanced methodologies.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018",
booktitle = "Analiza efekta propisa u Republici Srbiji – prvih petnaest godina, Анализа ефеката прописа у Републици Србији – првих петнаест година",
pages = "412-387",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2273"
}
Radulović, B.. (2018). Analiza efekta propisa u Republici Srbiji – prvih petnaest godina. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018 Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 387-412. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2273
Radulović B. Analiza efekta propisa u Republici Srbiji – prvih petnaest godina. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018. 2018;:387-412. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2273 .
Radulović, Branko, "Analiza efekta propisa u Republici Srbiji – prvih petnaest godina" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018 (2018):387-412, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2273 .



