Poreski podsticaj za industriju znanja u Srbiji

Abstract

Препознавши потребу да се реши проблем злоупотребе уго- вора о делу, односно ангажовања, од стране српских IT компанија, особља као самосталних предузетника како би се прикрио суштин- ски радни однос и избегли пратећи порез и доприноси за обавезно социјално осигурање, аутор указује да у случају да постоје озбиљне разлике између паушалних основица за опорезивање предузетни- ка и накнада која се нуде у оквиру IT сектора, прилике за пореско планирање су практично понуђене неадекватним законским оквири- ма. Имајући у виду значај IT сектора за српску привреду и узимајући у обзир горући проблем „одлива мозгова“ из Србије у овом раду се предлаже да процес решавања уочених злоупотреба буде обухваћен у склопу подстицајних мера за развој IT сектора. Међутим, аутор објашњава шта приморава српског законодавца да наведене мере предвиди у оквиру ширих пореских подстицаја који би били усмерени на читаву индустрију знања, односно због чега он нема могућност да уводи подстицаје који би били пружени само одређеним секто- рима привреде. Коначно, у раду се детаљно анализирају три могућа облика подстицаја чије се увођење предлаже у домену опорезивања добити правних лица.

Recognizing the need to solve the problem of abusing service contracts, whereby Serbian IT companies engage staff who pose as independent entrepreneurs to disguise what are essentially employment relationships thus avoiding corresponding taxes and mandatory social security contributions, the author emphasizes that in the case that there are serious discrepancies between lump sum taxation bases and remunerations offered within the IT sector, tax planning opportunities are essentially offered by an inadequate legal framework. Bearing in mind the relevance of the IT sector for the Serbian economy and taking into account the burning “brain drain” issue, in this article it is proposed that the process of solving the detected problem of abuse be encompassed within a set corresponding incentives targeted at the IT sector. However, the author explains what is forcing the Serbian legislator to draft such measures within broader tax incentives which should be focused at the entire knowledge based economy, and not at just some industry sectors. Finally, the article contains a detailed analysis of three possible incentives whose introduction is proposed at the level of corporate income taxation.