TY  - CHAP
AU  - Trkulja, Jovica
PY  - 2015
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/1981
AB  - Bitna karakteristika političkih procesa poslednjih decenija jeste porast
broja žena na mestima odlučivanja. Žene su danas, više nego ikada u prošlosti,
ušle zajedno sa muškarcima u javnu sferu politike, dospele do izbornih položaja i
zauzele značajno mesto na lestvici političke moći. Autor polazi od činjenice da se ti
procesi u Srbiji odvijaju na protivrečan način. Uprkos formalno-pravnim mogućnostima
priznavanja političkih prava ženama i načelu zabrane diskriminacije, nije
prestala da postoji „piramidalna zakonitost“, po kojoj, sa porastom količine moći i
nivoa odlučivanja, opada učešće žena u javnom i političkom životu. Iz ovako definisanog
okvira problema autor je nastojao da osvetli sledeća tri pitanja: (1) Pravnopolitički
status žena „de iure” i „de facto“, (2) Rodni stereotipi i slika žena u politici,
i (3) Demokratska tranzicija i ženska politička prava u Srbiji. Njegov zaključak je
da je Srbija poslednjih godina učinila značajne korake u sprečavanju političke diskriminacije
žena. Međutim, uprkos normativnom okviru, visokim standardima
i deklarativnoj retorici o ravnopravnosti žena u politici, još uvek se susrećemo sa
pojavama njihove neravnopravnosti i diskriminacije.
AB  - Increase in the number of women at the decision-making places is the main feature
of political processes in the last decades. Today women are, more than ever in the
past, essential part of the political sphere; they win elective positions and occupy
important places in the hierarchy of political power. According to the author, these
processes in Serbia take place at the contradictory way. In spite of legal and political
possibilities, which guarantee political rights to the women and in spite of prohibition
of gender discrimination, there is still the so-called „piramidal law“ by which,
with increasing amount of the power and level of decision-making, decreases participation
of women in public and political life. On the basis of such defined problem
the author sheds light on the following questions: (1) legal and political status of
women „de jure“ and „de facto“; (2) gender stereotypes and the image of women in
politics; (3) democratic transition and political rights of women in Serbia. The author
concludes that Serbia has made significant progress in the field of prevention of
political discrimination against women. However, in spite of legal framework, high
standards and declarative retoric on equality of the women in politic there is still
unequality and discrimination.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 5 / Perspectives of Implementation of European Standards in Serbian Legal System : Volume V
T1  - Rodna neravnopravnost u politici - slučaj Srbije
T1  - Gender Unequality In Politics - The Case Of Serbia
EP  - 44
SP  - 23
ER  - 

@inbook{
author = "Trkulja, Jovica",
year = "2015",
abstract = "Bitna karakteristika političkih procesa poslednjih decenija jeste porast
broja žena na mestima odlučivanja. Žene su danas, više nego ikada u prošlosti,
ušle zajedno sa muškarcima u javnu sferu politike, dospele do izbornih položaja i
zauzele značajno mesto na lestvici političke moći. Autor polazi od činjenice da se ti
procesi u Srbiji odvijaju na protivrečan način. Uprkos formalno-pravnim mogućnostima
priznavanja političkih prava ženama i načelu zabrane diskriminacije, nije
prestala da postoji „piramidalna zakonitost“, po kojoj, sa porastom količine moći i
nivoa odlučivanja, opada učešće žena u javnom i političkom životu. Iz ovako definisanog
okvira problema autor je nastojao da osvetli sledeća tri pitanja: (1) Pravnopolitički
status žena „de iure” i „de facto“, (2) Rodni stereotipi i slika žena u politici,
i (3) Demokratska tranzicija i ženska politička prava u Srbiji. Njegov zaključak je
da je Srbija poslednjih godina učinila značajne korake u sprečavanju političke diskriminacije
žena. Međutim, uprkos normativnom okviru, visokim standardima
i deklarativnoj retorici o ravnopravnosti žena u politici, još uvek se susrećemo sa
pojavama njihove neravnopravnosti i diskriminacije., Increase in the number of women at the decision-making places is the main feature
of political processes in the last decades. Today women are, more than ever in the
past, essential part of the political sphere; they win elective positions and occupy
important places in the hierarchy of political power. According to the author, these
processes in Serbia take place at the contradictory way. In spite of legal and political
possibilities, which guarantee political rights to the women and in spite of prohibition
of gender discrimination, there is still the so-called „piramidal law“ by which,
with increasing amount of the power and level of decision-making, decreases participation
of women in public and political life. On the basis of such defined problem
the author sheds light on the following questions: (1) legal and political status of
women „de jure“ and „de facto“; (2) gender stereotypes and the image of women in
politics; (3) democratic transition and political rights of women in Serbia. The author
concludes that Serbia has made significant progress in the field of prevention of
political discrimination against women. However, in spite of legal framework, high
standards and declarative retoric on equality of the women in politic there is still
unequality and discrimination.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 5 / Perspectives of Implementation of European Standards in Serbian Legal System : Volume V",
booktitle = "Rodna neravnopravnost u politici - slučaj Srbije, Gender Unequality In Politics - The Case Of Serbia",
pages = "44-23"
}

Trkulja, J.. (2015). Rodna neravnopravnost u politici - slučaj Srbije. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 5 / Perspectives of Implementation of European Standards in Serbian Legal System : Volume V
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje., 23-44.

Trkulja J. Rodna neravnopravnost u politici - slučaj Srbije. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 5 / Perspectives of Implementation of European Standards in Serbian Legal System : Volume V. 2015;:23-44..

Trkulja, Jovica, "Rodna neravnopravnost u politici - slučaj Srbije" in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 5 / Perspectives of Implementation of European Standards in Serbian Legal System : Volume V (2015):23-44.

TY  - CHAP
AU  - Trkulja, Jovica
PY  - 2014
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/1960
AB  - Осветљавајући прогон интелектуалаца у Србији, аутор је прво ука-
зао на феномен остракизма интелектуалаца који је дубоко укорењен у
српској традицији. На тај остракизам накалемио се бољшевички ан-
тиинтелектуализам који је системски и систематски вршио негирање
правне државе, независне уметности и слободног мишљења. У периоду
од 1945. до краја деведесетих година, у Србији и Југославији је на делу
био политички систем у којем је технологија политичке репресије била
добро осмишљена – комплексна и делотворна. Идејно-политичка осно-
ва те репресије била је ригидна комунистичка идеологија, култ Титове
личности, те деловање партије и друштвених организација. Инстру-
менте политичке репресије чинили су војска и полиција, као инстру-
менти силе и службе државне безбедности. Нормативноправни оквир
политичке репресије оствариван је кривичноправним законодавством и
инструментализацијом правосуђа. Осветљена су четири типа прогона
интелектуалаца: (1) прогон народних непријатеља, (2) суђење за деликт
мишљења, (3) забране књига, новина, часописа, позоришних предста-
ва, филмова и ТВ емисија и (4) културно-политички случајеви. Будући
да су узроци, садржина и појавне манифестације поменутих случајева
политичке репресије и прогона интелектуалаца у Србији недовољно
истражени у нашој друштвеној науци, аутор се залаже за критичко
преиспитивање ауторитарних аспеката прошлости српског друштва
и културе и за ново критичко вредновање наше савремене политичке
и културне историје. Он сматра да је остракзам интелектулаца не-
примерен модeрном друштву знања, научно-техничког прогреса, слободе,
демократије и владавине права. Присуство аутономног, критичког ин-
телектуалца у модерном полису кључ је слободе и демократије. Стога
изгон зналаца и расуло интелектуалног хабитуса могу имати кобне по-
следице за судбину нашег народа и државе.
AB  - In researching the persecution of intellectuals in Serbia, the author first
stresses the phenomenon of ostracism of intellectuals, which has deep roots in
the Serbian tradition. The above– mentioned ostracism merged nicely with the
Bolshevik anti– intellectualism, which put forth systemic and systematic negation
of the rule of law, independent art and free thinking. Political system
in which the technology of political repression was well– developed, complex
and efficient was in place in Serbia and Yugoslavia from 1945 until the end
of 1990’s. Ideological and political foundations of the repression were the rigid
Communist ideology, the cult of Tito’s personality, and activities of the Communist
party and other associated social organisations. Army and police, as well
as secret services as instruments of force, constituted the basis for repression.
Normative and legalistic framework for the political repression was provided
through the criminal codes and the judiciary that was in service of the regime,
lacking independence. The author analyses 4 types of persecution of the intellectuals:
1) Persecution of the „nemies of the people”, 2) Court trials for „delicts of
thought”, 3) Prohibition of books, newspapers, magazines, theatre plays, movies
and TV shows, 4) „political cases” in cultural life. Since the causes, contents and
manifestatitions of the above– mentioned cases of political repression and persecution of the intellectuals in Serbia have not been suffciently researched in social
sciences, the author calls for a critical re-assesment of authoritarian aspects of
Serbian society in the past and a critical re-evaluation of our contemporary political
and cultural history. The author stresses that ostracism of intellectuals
is incompatible with a modern society of knowledge, scientific and technological
progress, liberty, democracy and the rule of law. Presence of autonomous
intellectual who is free to be critical is the key to freedom and democracy in
the modern „polis”. Therefore, the persecution of those with knowledge and disruption
of the intellectual habitat may have fatal consequences for the destiny
of Serbian people and the state.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 4 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume IV
T1  - Prilog istraživanju fenomenologije ostrakizma intelektualaca u Srbiji
T1  - A Contribution to the Research into Phenomenology of Ostracism of Intellectuals in Serbia
EP  - 70
SP  - 39
ER  - 

@inbook{
author = "Trkulja, Jovica",
year = "2014",
abstract = "Осветљавајући прогон интелектуалаца у Србији, аутор је прво ука-
зао на феномен остракизма интелектуалаца који је дубоко укорењен у
српској традицији. На тај остракизам накалемио се бољшевички ан-
тиинтелектуализам који је системски и систематски вршио негирање
правне државе, независне уметности и слободног мишљења. У периоду
од 1945. до краја деведесетих година, у Србији и Југославији је на делу
био политички систем у којем је технологија политичке репресије била
добро осмишљена – комплексна и делотворна. Идејно-политичка осно-
ва те репресије била је ригидна комунистичка идеологија, култ Титове
личности, те деловање партије и друштвених организација. Инстру-
менте политичке репресије чинили су војска и полиција, као инстру-
менти силе и службе државне безбедности. Нормативноправни оквир
политичке репресије оствариван је кривичноправним законодавством и
инструментализацијом правосуђа. Осветљена су четири типа прогона
интелектуалаца: (1) прогон народних непријатеља, (2) суђење за деликт
мишљења, (3) забране књига, новина, часописа, позоришних предста-
ва, филмова и ТВ емисија и (4) културно-политички случајеви. Будући
да су узроци, садржина и појавне манифестације поменутих случајева
политичке репресије и прогона интелектуалаца у Србији недовољно
истражени у нашој друштвеној науци, аутор се залаже за критичко
преиспитивање ауторитарних аспеката прошлости српског друштва
и културе и за ново критичко вредновање наше савремене политичке
и културне историје. Он сматра да је остракзам интелектулаца не-
примерен модeрном друштву знања, научно-техничког прогреса, слободе,
демократије и владавине права. Присуство аутономног, критичког ин-
телектуалца у модерном полису кључ је слободе и демократије. Стога
изгон зналаца и расуло интелектуалног хабитуса могу имати кобне по-
следице за судбину нашег народа и државе., In researching the persecution of intellectuals in Serbia, the author first
stresses the phenomenon of ostracism of intellectuals, which has deep roots in
the Serbian tradition. The above– mentioned ostracism merged nicely with the
Bolshevik anti– intellectualism, which put forth systemic and systematic negation
of the rule of law, independent art and free thinking. Political system
in which the technology of political repression was well– developed, complex
and efficient was in place in Serbia and Yugoslavia from 1945 until the end
of 1990’s. Ideological and political foundations of the repression were the rigid
Communist ideology, the cult of Tito’s personality, and activities of the Communist
party and other associated social organisations. Army and police, as well
as secret services as instruments of force, constituted the basis for repression.
Normative and legalistic framework for the political repression was provided
through the criminal codes and the judiciary that was in service of the regime,
lacking independence. The author analyses 4 types of persecution of the intellectuals:
1) Persecution of the „nemies of the people”, 2) Court trials for „delicts of
thought”, 3) Prohibition of books, newspapers, magazines, theatre plays, movies
and TV shows, 4) „political cases” in cultural life. Since the causes, contents and
manifestatitions of the above– mentioned cases of political repression and persecution of the intellectuals in Serbia have not been suffciently researched in social
sciences, the author calls for a critical re-assesment of authoritarian aspects of
Serbian society in the past and a critical re-evaluation of our contemporary political
and cultural history. The author stresses that ostracism of intellectuals
is incompatible with a modern society of knowledge, scientific and technological
progress, liberty, democracy and the rule of law. Presence of autonomous
intellectual who is free to be critical is the key to freedom and democracy in
the modern „polis”. Therefore, the persecution of those with knowledge and disruption
of the intellectual habitat may have fatal consequences for the destiny
of Serbian people and the state.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 4 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume IV",
booktitle = "Prilog istraživanju fenomenologije ostrakizma intelektualaca u Srbiji, A Contribution to the Research into Phenomenology of Ostracism of Intellectuals in Serbia",
pages = "70-39"
}

Trkulja, J.. (2014). Prilog istraživanju fenomenologije ostrakizma intelektualaca u Srbiji. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 4 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume IV
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje., 39-70.

Trkulja J. Prilog istraživanju fenomenologije ostrakizma intelektualaca u Srbiji. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 4 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume IV. 2014;:39-70..

Trkulja, Jovica, "Prilog istraživanju fenomenologije ostrakizma intelektualaca u Srbiji" in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 4 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume IV (2014):39-70.

TY  - CHAP
AU  - Trkulja, Jovica
PY  - 2013
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/1940
AB  - Творцима прве и друге Југославије чинило се да се упркос ровитом бал-
канском тлу може подићи стабилна државна творевина, заснована на че-
тири статичка стуба: а) на економској и социјалној модернизацији; б) на
изградњи модерне и стабилне државе и политичке заједнице; в) на етнич-
ком, верском и културном плурализму; г) на подршци спољашњих сила.
Међутим, трагична искуства слома прве Југославије 1941. године и друге
Југославије 1991. године јасно су разоткрила пукотине у тој „статици”.
Поменуте четири тачке ослонца Југославије показале су се као апорије
које су безуспешно решаване помоћу југословенске формуле. У објашњењу
драматичних збивања на југословенском простору не сме се превидети
утицај спољашњих сила. Јер, спољашњи фактор није само детерминанта;
он и конституционално твори претпоставке и настајања и распада Ју-
гославије. Утицај међународних чинилаца и великих сила на југословенску
кризу деведесетих година XX века није био ни једнозначан ни једносмеран.
На једном полу груписали су се током 1989–1990. године германски и дели-
мично италијанско-ватикански и балкански (Албанија, Турска, Бугарска)
чиниоци који су тежили дестабилизацији и рушењу Југославије. На другом
полу у то време се нашао круг моћних међународних чинилаца који су те-
жили територијалном и државном очувању Југославије (руски, западноев-
ропски и амерички чинилац). Међутим, заоштравање југословенске кризе
и распламсавање рата 1991. године у Словенији и Хрватској и 1992. године
у Босни и Херцеговини, у којем су унутрашњи фактори деструкције југо-
словенске државе однели превагу, добило је кобну резонанцу у међународ-
ним чиниоцима, чије се тежиште померило ка супротном полу – рушењу
и фрагментацији Југославије. На тај начин, међународни фактор је био
дубоко укључен у збивања у Југославији да би касније, прихваћен од свих
страна у сукобу, израстао у кључног, али не и непристрасног актера ре-
шавања југословенске кризе. Тај фактор је учествовао у смиривању сукоба у Југославији (слањем посматрача, мировних трупа, организовањем прего-
вора зараћених страна и сл.). Али, он је, неретко, следећи своје парцијалне
интересе, (не)свесно доприносио њиховом распиривању и одлагању мирних
решења. На тај начин се, под дејством нове реконфигурације светског и
европског система моћи, догодило разарање југословенске државе. Уместо
Југославије конституисан је низ зависних псеудодржавица под домина-
цијом нових светских поседника моћи.
AB  - The creators of the first and the second Yugoslavia thought that, in spite of
nonstabile surface of the Balkans, one could construct a stable state based on
the 4 solid pillars: a) economic and social modernization; b) construction of a modern state and political community; c) ethnic, religious and cultural pluralism;
and d) support of the foreign powers. However, the tragic experience of the
collapse of the first Yugoslavia in 1941 and the second Yugoslavia in 1991 clearly
revealed the cracks in the above– mentioned structure. The 4 pillars turned
out to be aporiae that were solved without success through the application of
the Yugoslav formula. One must not overlook the impact of the foreign powers
when attempting to explain the dramatic events taking place across Yugoslavia.
The external factor was more than a mere determinator; it has been the key
constituent of both the creation and the break– up of Yugoslavia. The impact
of foreign factors and great powers on the Yugoslav crisis in the 1990’s was neither
uniform, nor one– way. On one pole there were Germanic and partially
Italian– Vatican and Balkan (Albania, Bulgaria, Turkey) factors that strived
towards the break– up and destabilization of Yugoslavia in 1989– 1990. On
the other pole there were powerful actors in the international affairs striving for
territorial integrity and preservation of Yugoslavia (Russian, Western European
and American factors). However, the escalation of crisis and outbreak of war
in Slovenia and Croatia in 1991, and in Bosnia and Herzegovina in 1992, in
course of which the internal factors of destruction of Yugoslavia got the upper
hand, found a fatal resonance in the international arena where factors were
also moving towards favoring the ideas of the break– up and fragmentation of
Yugoslavia. In this manner the international factors became deeply involved in
the events in Yugoslavia– all parties accepted them as the key, but not impartial
actors in solving of the Yugoslav crisis and conflict. The international factor
participated in the calming of the conflict in Yugoslavia through the sending of
observers, peace– keeping forces, organizing the negotiations between the parties
in the conflict. Nevertheless, the international factors, following their partial
interests, often contributed to the escalation of the conflict and postponement
of the peaceful solutions. Thus, the new restructuring and redistribution of the
global and European systems of power lead to the destruction of the Yugoslav
state. In place of Yugoslavia, number of small, dependent, pseudo– states under
the dominance of the new global powers have been set up.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 3 / Perspectives of Implementation of European Standards in Serbian Legal System : Volume III
T1  - Rekonfiguracija svetskog i evropskog sistema moći i raspad Jugoslavije
T1  - Restructuring оf the Global and European Systems of Power and the Break-Up of Yugoslavia
EP  - 59
SP  - 42
ER  - 

@inbook{
author = "Trkulja, Jovica",
year = "2013",
abstract = "Творцима прве и друге Југославије чинило се да се упркос ровитом бал-
канском тлу може подићи стабилна државна творевина, заснована на че-
тири статичка стуба: а) на економској и социјалној модернизацији; б) на
изградњи модерне и стабилне државе и политичке заједнице; в) на етнич-
ком, верском и културном плурализму; г) на подршци спољашњих сила.
Међутим, трагична искуства слома прве Југославије 1941. године и друге
Југославије 1991. године јасно су разоткрила пукотине у тој „статици”.
Поменуте четири тачке ослонца Југославије показале су се као апорије
које су безуспешно решаване помоћу југословенске формуле. У објашњењу
драматичних збивања на југословенском простору не сме се превидети
утицај спољашњих сила. Јер, спољашњи фактор није само детерминанта;
он и конституционално твори претпоставке и настајања и распада Ју-
гославије. Утицај међународних чинилаца и великих сила на југословенску
кризу деведесетих година XX века није био ни једнозначан ни једносмеран.
На једном полу груписали су се током 1989–1990. године германски и дели-
мично италијанско-ватикански и балкански (Албанија, Турска, Бугарска)
чиниоци који су тежили дестабилизацији и рушењу Југославије. На другом
полу у то време се нашао круг моћних међународних чинилаца који су те-
жили територијалном и државном очувању Југославије (руски, западноев-
ропски и амерички чинилац). Међутим, заоштравање југословенске кризе
и распламсавање рата 1991. године у Словенији и Хрватској и 1992. године
у Босни и Херцеговини, у којем су унутрашњи фактори деструкције југо-
словенске државе однели превагу, добило је кобну резонанцу у међународ-
ним чиниоцима, чије се тежиште померило ка супротном полу – рушењу
и фрагментацији Југославије. На тај начин, међународни фактор је био
дубоко укључен у збивања у Југославији да би касније, прихваћен од свих
страна у сукобу, израстао у кључног, али не и непристрасног актера ре-
шавања југословенске кризе. Тај фактор је учествовао у смиривању сукоба у Југославији (слањем посматрача, мировних трупа, организовањем прего-
вора зараћених страна и сл.). Али, он је, неретко, следећи своје парцијалне
интересе, (не)свесно доприносио њиховом распиривању и одлагању мирних
решења. На тај начин се, под дејством нове реконфигурације светског и
европског система моћи, догодило разарање југословенске државе. Уместо
Југославије конституисан је низ зависних псеудодржавица под домина-
цијом нових светских поседника моћи., The creators of the first and the second Yugoslavia thought that, in spite of
nonstabile surface of the Balkans, one could construct a stable state based on
the 4 solid pillars: a) economic and social modernization; b) construction of a modern state and political community; c) ethnic, religious and cultural pluralism;
and d) support of the foreign powers. However, the tragic experience of the
collapse of the first Yugoslavia in 1941 and the second Yugoslavia in 1991 clearly
revealed the cracks in the above– mentioned structure. The 4 pillars turned
out to be aporiae that were solved without success through the application of
the Yugoslav formula. One must not overlook the impact of the foreign powers
when attempting to explain the dramatic events taking place across Yugoslavia.
The external factor was more than a mere determinator; it has been the key
constituent of both the creation and the break– up of Yugoslavia. The impact
of foreign factors and great powers on the Yugoslav crisis in the 1990’s was neither
uniform, nor one– way. On one pole there were Germanic and partially
Italian– Vatican and Balkan (Albania, Bulgaria, Turkey) factors that strived
towards the break– up and destabilization of Yugoslavia in 1989– 1990. On
the other pole there were powerful actors in the international affairs striving for
territorial integrity and preservation of Yugoslavia (Russian, Western European
and American factors). However, the escalation of crisis and outbreak of war
in Slovenia and Croatia in 1991, and in Bosnia and Herzegovina in 1992, in
course of which the internal factors of destruction of Yugoslavia got the upper
hand, found a fatal resonance in the international arena where factors were
also moving towards favoring the ideas of the break– up and fragmentation of
Yugoslavia. In this manner the international factors became deeply involved in
the events in Yugoslavia– all parties accepted them as the key, but not impartial
actors in solving of the Yugoslav crisis and conflict. The international factor
participated in the calming of the conflict in Yugoslavia through the sending of
observers, peace– keeping forces, organizing the negotiations between the parties
in the conflict. Nevertheless, the international factors, following their partial
interests, often contributed to the escalation of the conflict and postponement
of the peaceful solutions. Thus, the new restructuring and redistribution of the
global and European systems of power lead to the destruction of the Yugoslav
state. In place of Yugoslavia, number of small, dependent, pseudo– states under
the dominance of the new global powers have been set up.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 3 / Perspectives of Implementation of European Standards in Serbian Legal System : Volume III",
booktitle = "Rekonfiguracija svetskog i evropskog sistema moći i raspad Jugoslavije, Restructuring оf the Global and European Systems of Power and the Break-Up of Yugoslavia",
pages = "59-42"
}

Trkulja, J.. (2013). Rekonfiguracija svetskog i evropskog sistema moći i raspad Jugoslavije. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 3 / Perspectives of Implementation of European Standards in Serbian Legal System : Volume III
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje., 42-59.

Trkulja J. Rekonfiguracija svetskog i evropskog sistema moći i raspad Jugoslavije. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 3 / Perspectives of Implementation of European Standards in Serbian Legal System : Volume III. 2013;:42-59..

Trkulja, Jovica, "Rekonfiguracija svetskog i evropskog sistema moći i raspad Jugoslavije" in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 3 / Perspectives of Implementation of European Standards in Serbian Legal System : Volume III (2013):42-59.

TY  - CHAP
AU  - Trkulja, Jovica
PY  - 2012
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/1920
AB  - У форми шест фрагмената о Миодрагу Јовичићу аутор је настојао
да прикаже његову личност, дело и јавно деловање. Он је показао да је Јо-
вичић био један од најугледнијих српских правника у области теорије др-
жаве, уставног права и политичког система, угледни професор Правног
факултета Универзитета у Новом Саду, конституционалиста свет-
ског реномеа, члан Српске академије наука и уметности, главни уред-
ник Архива за правне и друштвене науке и Библиотеке „Политика и
друштво”, председник Југословенског удружења за уставно право. Својим
радовима из ових области у преко 400 библиографских јединица, Јовичић
је дао изузетан допринос теорији упоредног права и примени упоредног
метода у правним и политичким наукама. Осим научне, Јовичић је јавно
деловао обављајући својеврсну просветитељску мисију у Србији у најши-
рем смислу те речи: упознавање с најважнијим достигнућима савремене
правно-политичке мисли, оснивање и уређивање стручних библиотека
и часописа, организовање научних симпозијума и расправа, извлачење
из заборава наших знаменитих правно-политичких писаца и њихових
дела, учешће на јавним трибинама и дискусијама, богата и разноврсна
публицистичка делатност.
Образован и васпитаван у просветитељском духу и на најбољим
традицијама београдске школе јавног права, Јовичић је правно-поли-
тичке идеје и институције развијених земаља преносио у Србију. Сми-
сао његовог изучавања упоредног права било је преношење најбољих
страних знања, искустава и демократских идеја и установа у нашу
средину. Јовичићев интелектуални credo састоји се у успешном повези-
вању двеју дијаноетичких врлина: истинољубивости и интелектуалне
честитости и може се по његовим речима свести „на служење научној
истини, подржавање демократ– ских идеја и тражење најбољих облика
државног уређења. У свему томе, увек и изнад свега, у верној служби сво-
ме народу.
Бројна дела и активности Миодрага Јовичића потврђују да су на-
ука и научни рад били његово најдубље опредељење и истински позив,
којима чак ни ратна збивања, укључив и нестанак државе у којој је живео и делао, нису могли наудити. Заиста редак пример посвећености науци и струци.
AB  - The author attempts to present the work, personality and public actions of
Miodrag Jovicic in the format of six fragments. He demonstrated that Jovicic
was one of most distinguished Serbia’s lawyers in the fields of theory of state,
constitutional law and political system, a respected professor of Faculty of Law
of Novi Sad University, world-renown expert for constitutional law, member of
Serbian Academy of Arts and Sciences, editor-in – chief of Archives for Legal
and Social Sciences and edition „Politics and Society”, Chairman of Yugoslav
Association for Constitutional Law. Miodrag Jovicic made a significant contribution
to theory of the comparative law and application of the comparative
method in legal and political sciences in more than 400 bibliographical units in
the above-mentioned fields. Besides scientific work, Miodrag Jovicic conducted
significant public mission, contributing to the enlightenment and awareness–
raising of the public, getting it acquainted with the most significant results of
the modern legal and political science, setting up and editing scientific journals,
organizing scientific symposia and debates, reviving public and scientific interest
in almost forgotten Serbian legal and political authors and their works, participating
in public debates and round tables, rich and diverse publicist activity.
Educated and raised in the spirit of the Enlightenment and the best tradition
of Belgrade school of public law, Jovicic transferred legal and political
ideas and institutions of developed countries into Serbia. For him, the purpose
of analyzing comparative law was to transfer the best foreign knowledge, experience
and democratic ideas and institutions to Serbia. Jovicic’s intellectual credo
consists of successfully combining 2 ethical virtues: Truthfulness and intellectual
honesty. In his own words, it can be summarized as „Serving to the scientific
truth, supporting democratic ideas and searching for the best forms of governance and state organization. In all those endeavours, always and above all, one must faithfully serve one’s nation”.
Numerous works and activities of Miodrag Jovicic prove that science and
scientific work were his deepest devotion and true calling, which even the war
and disappearance of the state in which he worked and lived couldn’t have
harmed, let alone stopped. This is indeed a rare example of dedication to science
always and everywhere.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 2 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume II
T1  - Evropska merila prosvetiteljske misije Miodraga Jovičića
T1  - Europen measure of Miodrag Jovicic’s mission of enlightenment
EP  - 55
SP  - 37
ER  - 

@inbook{
author = "Trkulja, Jovica",
year = "2012",
abstract = "У форми шест фрагмената о Миодрагу Јовичићу аутор је настојао
да прикаже његову личност, дело и јавно деловање. Он је показао да је Јо-
вичић био један од најугледнијих српских правника у области теорије др-
жаве, уставног права и политичког система, угледни професор Правног
факултета Универзитета у Новом Саду, конституционалиста свет-
ског реномеа, члан Српске академије наука и уметности, главни уред-
ник Архива за правне и друштвене науке и Библиотеке „Политика и
друштво”, председник Југословенског удружења за уставно право. Својим
радовима из ових области у преко 400 библиографских јединица, Јовичић
је дао изузетан допринос теорији упоредног права и примени упоредног
метода у правним и политичким наукама. Осим научне, Јовичић је јавно
деловао обављајући својеврсну просветитељску мисију у Србији у најши-
рем смислу те речи: упознавање с најважнијим достигнућима савремене
правно-политичке мисли, оснивање и уређивање стручних библиотека
и часописа, организовање научних симпозијума и расправа, извлачење
из заборава наших знаменитих правно-политичких писаца и њихових
дела, учешће на јавним трибинама и дискусијама, богата и разноврсна
публицистичка делатност.
Образован и васпитаван у просветитељском духу и на најбољим
традицијама београдске школе јавног права, Јовичић је правно-поли-
тичке идеје и институције развијених земаља преносио у Србију. Сми-
сао његовог изучавања упоредног права било је преношење најбољих
страних знања, искустава и демократских идеја и установа у нашу
средину. Јовичићев интелектуални credo састоји се у успешном повези-
вању двеју дијаноетичких врлина: истинољубивости и интелектуалне
честитости и може се по његовим речима свести „на служење научној
истини, подржавање демократ– ских идеја и тражење најбољих облика
државног уређења. У свему томе, увек и изнад свега, у верној служби сво-
ме народу.
Бројна дела и активности Миодрага Јовичића потврђују да су на-
ука и научни рад били његово најдубље опредељење и истински позив,
којима чак ни ратна збивања, укључив и нестанак државе у којој је живео и делао, нису могли наудити. Заиста редак пример посвећености науци и струци., The author attempts to present the work, personality and public actions of
Miodrag Jovicic in the format of six fragments. He demonstrated that Jovicic
was one of most distinguished Serbia’s lawyers in the fields of theory of state,
constitutional law and political system, a respected professor of Faculty of Law
of Novi Sad University, world-renown expert for constitutional law, member of
Serbian Academy of Arts and Sciences, editor-in – chief of Archives for Legal
and Social Sciences and edition „Politics and Society”, Chairman of Yugoslav
Association for Constitutional Law. Miodrag Jovicic made a significant contribution
to theory of the comparative law and application of the comparative
method in legal and political sciences in more than 400 bibliographical units in
the above-mentioned fields. Besides scientific work, Miodrag Jovicic conducted
significant public mission, contributing to the enlightenment and awareness–
raising of the public, getting it acquainted with the most significant results of
the modern legal and political science, setting up and editing scientific journals,
organizing scientific symposia and debates, reviving public and scientific interest
in almost forgotten Serbian legal and political authors and their works, participating
in public debates and round tables, rich and diverse publicist activity.
Educated and raised in the spirit of the Enlightenment and the best tradition
of Belgrade school of public law, Jovicic transferred legal and political
ideas and institutions of developed countries into Serbia. For him, the purpose
of analyzing comparative law was to transfer the best foreign knowledge, experience
and democratic ideas and institutions to Serbia. Jovicic’s intellectual credo
consists of successfully combining 2 ethical virtues: Truthfulness and intellectual
honesty. In his own words, it can be summarized as „Serving to the scientific
truth, supporting democratic ideas and searching for the best forms of governance and state organization. In all those endeavours, always and above all, one must faithfully serve one’s nation”.
Numerous works and activities of Miodrag Jovicic prove that science and
scientific work were his deepest devotion and true calling, which even the war
and disappearance of the state in which he worked and lived couldn’t have
harmed, let alone stopped. This is indeed a rare example of dedication to science
always and everywhere.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 2 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume II",
booktitle = "Evropska merila prosvetiteljske misije Miodraga Jovičića, Europen measure of Miodrag Jovicic’s mission of enlightenment",
pages = "55-37"
}

Trkulja, J.. (2012). Evropska merila prosvetiteljske misije Miodraga Jovičića. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 2 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume II
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje., 37-55.

Trkulja J. Evropska merila prosvetiteljske misije Miodraga Jovičića. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 2 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume II. 2012;:37-55..

Trkulja, Jovica, "Evropska merila prosvetiteljske misije Miodraga Jovičića" in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 2 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume II (2012):37-55.

TY  - JOUR
AU  - Trkulja, Jovica
PY  - 2011
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/1899
AB  - Restitucija je jedan od najvažnijih koraka demokratske vlasti posle obaranja
autoritarnog režima. Ona je važna pretpostavka za politički i moralni oporavak
srpskog društva i uslov za izgradnju modernog demokratskog društva.
Zakon o restituciji i prateći zakoni koji treba da označe raskid sa praksom kršenja
ljudskih prava u prošlosti odavno su postali stvarnost u drugim državama
u tranziciji. U Srbiji još uvek nije uspostavljen konsenzus u pogledu donošenja
Zakona o restituciji, tako da je Srbija danas jedina postkomunistička zemlja u
jugoistočnoj Evropi koja nije donela zakon o restituciji. U tom kontekstu, Vlada
Republike Srbije je 28. jula 2011. godine uputila na javnu raspravu Nacrt
zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju i, nakon javne rasprave, Predlog
tog zakona dala u skupštinsku proceduru (6. septembra 2011). To je važan
dugoočekivani korak u uspostavljanju pravne države i tzv. tranzicione pravde u
Srbiji. U ovom radu autor razmatra pitanje restitucije kao mere pravnog savladavanja
autoritarne prošlosti u Srbiji i daje ocenu predloženog Nacrta, odnosno
Predloga zakona. U Srbiji je proteklih 20 godina na delu bio neuspešan pokušaj
restitucije. Sa ovakvim Zakonom o restituciji u Srbiji će narednih 20 godina biti
na delu polovična restitucija.
AB  - Restitution is one of the most important steps of the democratic authorities
after the authoritarian regime had fallen. It represents an important hypothesis
for the political and moral recuperation of the Serbian society and a condition
for the building of the modern democratic society. The Law on restitution and
its complementary laws, which should indicate a break-up with the practice of
the human rights violation in the past, have become a reality in other states in
transition long time ago. Consensus about the adoption of the Law on restitution
has not been reached in Serbia yet. Therefore, Serbia is the only post-communist
country in the today’s South-eastern Europe that has not adopted the
Law on restitution. In this context, on July 28th, 2011, the Government of the
Republic of Serbia forwarded the Draft of the Law on returning the confiscated
properties and compensation for public discussion. After the public discussion
had been finished, the Draft of this Law was forwarded to Parliament procedure
(September 6th, 2011). This is an important long-expected step towards establishing
the state of law and the so-called transitional justice in Serbia. In this
paper the author observes the issue of restitution as the measures of the legal
dealing with the authoritarian past in Serbia and he estimates the proposed
Draft of the Law, that is, the Bill. The unsuccessful attempt of restitution was
ongoing in Serbia for the last twenty years. With this Law on restitution the impartial
restitution will be ongoing in Serbia for the next twenty years.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 1 / Perspectives of Implementation of European Standards in Serbian Legal System : Volume I
T1  - Zakon o restituciji – analiza nacrta iz 2011. godine
T1  - The Law on restitution – the analysis of the 2011 draft
EP  - 52
SP  - 42
ER  - 

@article{
author = "Trkulja, Jovica",
year = "2011",
abstract = "Restitucija je jedan od najvažnijih koraka demokratske vlasti posle obaranja
autoritarnog režima. Ona je važna pretpostavka za politički i moralni oporavak
srpskog društva i uslov za izgradnju modernog demokratskog društva.
Zakon o restituciji i prateći zakoni koji treba da označe raskid sa praksom kršenja
ljudskih prava u prošlosti odavno su postali stvarnost u drugim državama
u tranziciji. U Srbiji još uvek nije uspostavljen konsenzus u pogledu donošenja
Zakona o restituciji, tako da je Srbija danas jedina postkomunistička zemlja u
jugoistočnoj Evropi koja nije donela zakon o restituciji. U tom kontekstu, Vlada
Republike Srbije je 28. jula 2011. godine uputila na javnu raspravu Nacrt
zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju i, nakon javne rasprave, Predlog
tog zakona dala u skupštinsku proceduru (6. septembra 2011). To je važan
dugoočekivani korak u uspostavljanju pravne države i tzv. tranzicione pravde u
Srbiji. U ovom radu autor razmatra pitanje restitucije kao mere pravnog savladavanja
autoritarne prošlosti u Srbiji i daje ocenu predloženog Nacrta, odnosno
Predloga zakona. U Srbiji je proteklih 20 godina na delu bio neuspešan pokušaj
restitucije. Sa ovakvim Zakonom o restituciji u Srbiji će narednih 20 godina biti
na delu polovična restitucija., Restitution is one of the most important steps of the democratic authorities
after the authoritarian regime had fallen. It represents an important hypothesis
for the political and moral recuperation of the Serbian society and a condition
for the building of the modern democratic society. The Law on restitution and
its complementary laws, which should indicate a break-up with the practice of
the human rights violation in the past, have become a reality in other states in
transition long time ago. Consensus about the adoption of the Law on restitution
has not been reached in Serbia yet. Therefore, Serbia is the only post-communist
country in the today’s South-eastern Europe that has not adopted the
Law on restitution. In this context, on July 28th, 2011, the Government of the
Republic of Serbia forwarded the Draft of the Law on returning the confiscated
properties and compensation for public discussion. After the public discussion
had been finished, the Draft of this Law was forwarded to Parliament procedure
(September 6th, 2011). This is an important long-expected step towards establishing
the state of law and the so-called transitional justice in Serbia. In this
paper the author observes the issue of restitution as the measures of the legal
dealing with the authoritarian past in Serbia and he estimates the proposed
Draft of the Law, that is, the Bill. The unsuccessful attempt of restitution was
ongoing in Serbia for the last twenty years. With this Law on restitution the impartial
restitution will be ongoing in Serbia for the next twenty years.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 1 / Perspectives of Implementation of European Standards in Serbian Legal System : Volume I",
title = "Zakon o restituciji – analiza nacrta iz 2011. godine, The Law on restitution – the analysis of the 2011 draft",
pages = "52-42"
}

Trkulja, J.. (2011). Zakon o restituciji – analiza nacrta iz 2011. godine. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 1 / Perspectives of Implementation of European Standards in Serbian Legal System : Volume I
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje., 42-52.

Trkulja J. Zakon o restituciji – analiza nacrta iz 2011. godine. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 1 / Perspectives of Implementation of European Standards in Serbian Legal System : Volume I. 2011;:42-52..

Trkulja, Jovica, "Zakon o restituciji – analiza nacrta iz 2011. godine" in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 1 / Perspectives of Implementation of European Standards in Serbian Legal System : Volume I (2011):42-52.

TY  - JOUR
AU  - Trkulja, Jovica
PY  - 2010
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/1478
T2  - Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
T1  - Mihailo Đurić: Sabrani spisi, 1-12, JP Službeni glasnik i Pravni fakultet, Beograd, 2009
EP  - 375
IS  - 1
SP  - 371
VL  - 58
UR  - conv_3083
ER  - 

@article{
author = "Trkulja, Jovica",
year = "2010",
journal = "Anali Pravnog fakulteta u Beogradu",
title = "Mihailo Đurić: Sabrani spisi, 1-12, JP Službeni glasnik i Pravni fakultet, Beograd, 2009",
pages = "375-371",
number = "1",
volume = "58",
url = "conv_3083"
}

Trkulja, J.. (2010). Mihailo Đurić: Sabrani spisi, 1-12, JP Službeni glasnik i Pravni fakultet, Beograd, 2009. in Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 58(1), 371-375.
conv_3083

Trkulja J. Mihailo Đurić: Sabrani spisi, 1-12, JP Službeni glasnik i Pravni fakultet, Beograd, 2009. in Anali Pravnog fakulteta u Beogradu. 2010;58(1):371-375.
conv_3083 .

Trkulja, Jovica, "Mihailo Đurić: Sabrani spisi, 1-12, JP Službeni glasnik i Pravni fakultet, Beograd, 2009" in Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 58, no. 1 (2010):371-375,
conv_3083 .