@conference{
author = "Milić, Dragana",
year = "2024",
abstract = "Оснивање Хашког трибунала као ad hoc међуна-
родног кривичног трибунала за кривично гоњење лица одговорних
за ратне злочине произишле из грађанског рата на територији
некадашње Југославије оставило је трајне последице како на уну-
тра шњу организацију Републике Србије тако и на спољне одно се
са другим државама Европе, па и света, а нарочито на односе др-
жа ва које су некада биле у саставу некадашње Југославије. У овом
раду се ближе одређује Република Крајина и српски народ који је до
„Олује“ насељавао предео који је назван „Крајина“, те мотиви и
ставови тзв. „домобрана“. Узимајући у обзир тежину теме као и
опширност самих поступака пред надлежним међународним три-
буналом у Хагу, у овом раду ће се анализирати одлука Хашког три-
бунала у односу на Анте Готовину, Ивана Чермака и Младена
Маркача који су били вође операције „Олуја“, те какав је став за-
узео Трибунал, а потом променио кроз одлуку жалбеног већа. По-
себно се осврће на контрадикторност двеју одлука и који би мо-
тиви били истих, као и који су основи за доношење прво осуђујуће,
а затим ослобађајуће пресуде., The establishment of the Hague Tribunal as an ad hoc international
criminal court for the prosecution of persons responsible for war crimes
arising from the civil war on the territory of the former Yugoslavia left
lasting consequences both on the internal organization of the Republic of
Serbia and on external relations with other countries in Europe and the
world, especially on the relations between the countries that were once part
of the former Yugoslavia. In this paper, the Republic of Krajina and the
Serbian people who inhabited the area called Krajina until the “Oluja”, as
well as the motives of the Croatian people, the “domobrani”, are defined
in more detail. Taking into account the weight of the topic as well as the
extensiveness of the proceedings before the Hague Tribunal, this scientific
paper will analyze the decisions of the Tribunal in relation to Ante Gotovina,
Ivan Čermak and Mladen Markаč, who were the leaders of Operation
“Oluja”, and what position the court took, and then changed through the
appeals panel. In particular, it looks at the contradiction between the two
decisions and what motives would be the same, as well as what are the
grounds for the first conviction and then the acquittal.",
publisher = "Beograd : Udruženje za međunarodno krivično pravo : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu",
journal = "Однос међународног кривичног и националног кривичног права : зборник радова са међународне научне конференције, Палић, 14–17. јун 2024. године. Том 1 / Relation between international and national criminal law : Volume I",
title = "Контрадикторна примена права Хашког трибунала у односу на војну акцију „Олуја“, Contradictory application of the law of the Hague tribunal in relation to military action storm",
pages = "676-659",
doi = "10.51204/Zbornik_UMKP_24132A"
}
