@inbook{
author = "Jovanić, Tatjana",
year = "2018",
abstract = "У Европској унији процес либерализације јавног сектора при-
вреде детерминисан је општим правилима оснивачких уговора, сек-
торском регулацијом појединих мрежних делатности, као и општим,
хоризонталним, правилима о заштити конкуренције, укључујући и
правила о државној помоћи. Предмет истраживања у овом раду
је правни режим јавних и тзв. привилегованих предузећа, односно
тржишних субјеката којима су дата посебна или искључива права и
која су у одређеним аспектима свог пословања подвргнута изузетку
од општих правила заштите конкуренције због постојање неке мере
органа јавне власти којом се настоји обезбедити задовољење спец-
ифичних задатака јавне службе привредног карактера.
Циљ овог рада је да се, поред основног захтева из члана 106
УФЕУ, прикажу и други извори, а нарочито пракса Суда правде који
је у протекле три деценије формулисао низ критеријума и мерила за
оцену конкурентног понашања државе у пословању јавног сектора
привреде. Овај оквир је релевантан и за земље кандидате за пријем,
обзиром да се у приступним преговорима, као и примени Споразума
о стабилизацији и придруживању, очекује потпуна хармонизација и
сходна примена како прописа у области либерализованих делатно-
сти и државне помоћи, тако и начела која су дефинисана судском
праксом, обзиром да се од њих очекује да обезбеде да држава својим
мерама не нарушава конкуренцију на тржишту., In the European Union, the process of liberalization of the public
sector of the economy is determined by the general rules of the founding
treaties, sector specific regulation of network industries, as well as the
general, horizontal, rules on the protection of competition, including the
rules on state aid. The focus of this paper is the regulatory regime of
public and privileged undertakings, those which are granted special or
exclusive rights and in certain aspects of their operations are exempted
from the application of general rules on anti-competitive conduct due to
the existence of state measures aiming to ensure that specific tasks of the
public service is satisfied.
The aim of this paper is to present, in addition to the basic requirements
set out in Article 106 TFEU, other relevant sources, in particular
the reasoning of the Court of Justice which, in the course of past three
decades, has formulated a set of criteria and measures for the assessment
of the state’s competitive behavior in the public sector. This framework is
also relevant for the candidate countries, since in the accession negotiations,
as well as the implementation of the Stabilization and Association
Agreement, full harmonization is expected and the application of both
rules in the field of liberalized services and state aid, as well as the principles
defined by the Court, since they are expected to ensure that the
state measures will not impair competition.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018",
booktitle = "Kriterijumi za ocenu uticaja državnih mera prema subjektima u javnom sektoru privrede na konkurenciju u pravu EU, Критеријуми за оцену утицаја државних мера према субјектима у јавном сектору привреде на конкуренцију у праву ЕУ",
pages = "199-163",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2261"
}