https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2201 2026-04-14T09:19:41Z 2026-04-14T09:19:41Z https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2531 2026-03-27T13:46:46Z 2020-01-01T00:00:00Z

Posebno osetljivi svedoci u krivičnom postupku; Посебно осетљиви сведоци у кривичном поступку Испитивање сведока представља веома значајну доказну радњу у кривичном поступку. Лице које ће врло вероватно дати значајне податке и информације о кривичном делу, учиниоцу или другим чињеницама релевантним за утврђивање кривичног дела је, такође, лице које може бити веома осетљиво и погођено самим поступком саслушања. Исказ сведока је често од пресудног значаја, a из ког разлога je очекивано да се сведок налази у незавидном положају у односу или на жртву или на окривљеног, па је самим тим и сведок често угрожен. Угроженост сведока може бити условно речено допустива или недопустива. Уколико је угроженост толиког интензитета да сведочење сведока угрожава његово здравље, слободу, имовину у таквим ситуацијама обавеза државе је да се пружи заштита таквом сведоку у кривичном поступку, како би био омогућен да помогне у откривању кривичног дела, али да сам поступак испитивања не остави било какве последице по њега. Сведок може бити свако лице независно од узраста, психо - физичких карактеристика и других особености лица. Кривично дело може да остави последице како на оштећеног тако и на сведоке, посебно на особе којима је уопште потребна посебна заштита, а ту је најчешће реч о малолетним лицима, болесним особама, старим лицима, као и другим лицима које околности случаја чине посебно осетљивим. Ова категорија сведока представља лица код којих постоји велика опасност од секундарне виктимизације”.

2020-01-01T00:00:00Z https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2530 2026-03-27T13:46:33Z 2020-01-01T00:00:00Z

Vrste lokauta; Врсте локаута Мирно решавање колективних радних спорова (мирење, посредовање и арбитража) у интересу је и једне и друге стране у спору. Таквим начином решавања доприноси се јачању поверења између партнерских страна, смањењу трошкова поступка, отклањању разлога за употребу радикалних средстава радне борбе и повећању ефикасности поступка. Из тих разлога радним законодавством већине земаља прописују се правила по којима се остваривање права на штрајк и локаут условљава претходним покушајем мирног решавања спорних питања. Колективни радни спорови могу се решавати и путем економског и другог притиска. Такво решавање подразумева употребу радикалних средстава радне борбе. Уобичајени називи су: колективна акција, индустријска акција, методи притиска, методи принуде, немирољубиви методи, недемократска средства радне борбе, радикални методи и сл. У домаћој стручној јавности најчешће се користе следећи појмови, и то: индустријска акција, притисак, економски и други притисак, колективна акција и принуда. Појам индустријска акција користи се и у упоредном праву, и то нарочито у англосаксонском систему права, где је најдуже у употреби. Код нас се приметно користи од деведесетих година прошлог века. Појам колективна акција прихватљивији је од претходног појма, јер има општије значење. Њиме су обухваћени готово сви облици економског и другог притиска. И поред тога, недостаци су му што није довољно прецизан, јер се упућивањем на колективни карактер предузетих акција занемарује чињеница да акције послодавца нису колективне, него појединачне природе. Појам принуда све мање је у примени, иако је у периоду изградње самоуправног социјализма у нашој земљи често коришћен. Неадекватан је због тога што упућује на закључак да суштину радикалних средстава радне борбе чини принуда којом једна страна приморава другу страну на одређене уступке. Пошто се такав начин заштите права и интереса из рада и по основу рада не сматра допуштеним, реч принуда не може се сматрати одговарајућом. Реч притисак може се сматрати прихватљивом без обзира на то што није без недостатака, Ако се испред ње додају речи: „економски и други”, добија се потпунија представа о природи штрајка, локаута и других акција запослених и послодаваца. Због свега тога може се користити за означавање радикалних средстава радне борбе, посебно ако јој се додају наведене речи. Све у свему, може се закључити да речи: „економски и други притисак” можда најбоље одражавају суштину и природу штрајка, локаута и других облика притиска, због чега их треба сматрати прихватљивијим од других. Акције којима се економски и други притисак врши могу да буду законите и незаконите, односно допуштене и недопуштене, могу их организовати запослени и послодавац, односно синдикат и удружења послодаваца, могу да буду интерног и екстерног карактера, локалног, националног и ширег нивоа, мотивисане професионалним (економско-социјалним) разлозима и непрофесионалним (политичким) разлозима, најављене и ненајављене, краткотрајне и дуготрајне итд. Најзначајнији облици економског и другог притиска су штрајк (на страни запослених) и локаут (на страни послодаваца). Осим њих, врше се и други облици притиска. Предмет рада je право послодавца на локаут (lock-out). Овај институт се најчешће не преводи, а као синоними се користе: привремено затварање предузећа, односно ускраћивање могућности рада запосленима, искључење запослених са рада. Наше позитивно радно законодавство није признало право на локаут, док се у упоредном радном праву признаје само послодавцима у приватном сектору.

2020-01-01T00:00:00Z https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2529 2026-03-27T13:46:21Z 2020-01-01T00:00:00Z

Test integriteta kao mera za borbu protiv korupcije u Ministarstvu unutrašnjih poslova; Тест интегритета као мера за борбу против корупције у Министарству унутрашњих послова Тест интегритета представља контролу реакције и поступања запосленог у симулираној ситуацији, која је идентична његовим радним активностима, без обавезе претходног обавештавања организационе јединице у којој је тестирани запослен. Ratio legis примене теста јесте јачање професионалног интегритета запослених и примарно превентивно деловање. Тест интегритета доминантно представља меру за сузбијање корупције, али и других облика незаконитости у раду запослених у Министарству унутрашњих послова. Проактивни приступ спровођењу теста интегритета има за циљ генералну превенцију, која се у примени теста интегритета своди на спречавање потенцијалних учинилаца (полицијских службеника и других запослених у Министарству унутрашњих послова) да чине кривична дела или повреде службене дужности, јачање морала и професионалног интегритета и учвршћивање обавезе поштовања закона. Негативан резултат теста интегритета представља тешку повреду службене дужности по одредбама Закона о полицији, а осуда за кривично дело може представљати основ за престанак радног односа полицијског службеника и другог запосленог у Министарству унутрашњих послова.

2020-01-01T00:00:00Z https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2528 2026-03-27T13:46:12Z 2020-01-01T00:00:00Z

Zaštita prava zaposlenih i društvena odgovornost multinacionalnih kompanija; Заштита права запослених и друштвена одговорност мултинационалних компанија Може се рећи да мултинационалне компаније односно њихови производи и творевине данас посредно утичу на скоро сваког човека у цивилизованом друштву, преко одеће коју носимо, хране коју једемо, лекова које користимо или технологије коју употребљавамо. Оне доминирају у бренд индустријама као што су козметичка (L'Oreal), фармацеутска (Bayer), прехрамбена (Coca-Cola, Nestle), нафтна (Exxon Mobil, Royal Dutch Shell), аутомобилска (Volkswagen), а данас и индустријама технологије и социјалних мрежа као што су Епл (Apple) и Фејсбук (Facebook). Поред тога што посредно или непосредно утичу на сваког појединца, оне имају и огроман утицај на друштво и околину у целини, управо због њихове технологије која мења друштво у социјалном смислу, али и индустрије као што су нафтна које утичу на екологију целе планете. Проблематика корпоративне друштвене одговорности ових компанија као и заштите запослених коју она и подразумева, истакнута је управо због њиховог положаја и улоге у друштву односно њихове моћи, јер својим утицајем, а и економским приходима ове компаније могу да упореде са појединим државама. Управо то је оно што је и главна карактеристика ових корпорација, нарочито када је реч о друштвеној одговорности. Можемо рећи да се она односи на одговорност коју сама компанија има према другим субјектима пословања на тржишту, као и према друштву и заједници, поготово ако се ради о јаком бренду, али такође можемо говорити и о друштвеној одговорности која се односи на саме запослене. Иако би требало да ове норме друштвене одговорности буду поштоване управо због утицаја које ове компаније имају, видећемо да то често није случај и да се ова правила у пракси с времена на време крше. Управо због њиховог утицаја на друштво овде ће бити поменути основни појмови и дефиниције, теоријски и етички угао друштвене одговорности, правила и норме које уређују њихов однос према запосленима и према друштву, као и конкретни примери понашања и деловања мултинационалних компанија и њиховог утицаја на друштво.

2020-01-01T00:00:00Z