O pravnoj prirodi negativnih stvarnih službenosti

Abstract

Stiče ce utisak da izvedena analiza, sa svim njenim tvrdnjama i konsekvencama, ima nešto širi domašaj od određenja pravne prirode negativnih stvarnih službenosti. Iza iznetih stavova, čini mi se, javlja se mogućnost jednog donekle novog razumevanja, drugačijeg teorijskog pristupa klasifikaciji subjektivnih građanskih prava. Dubina i složenost pitanja koja se postavljaju za razvijanje celovitog pogleda na podelu subjektivnih građanskih prava gotovo je zastrašujuća, pa su stavovi koji bi mogli imati dalekosežnije posledice izlagani pre svega s obzirom na negativne stvarne službenosti, i posebno na to da su one jedno "granično" pravo relativno manjeg značaja. Proširiti vidokrug istraživanja na sva subjektivna građanska prava i "otvarati nova vrata" činilo mi se suviše zahtevnim poduhvatom, koji bi sasvim sigurno prekoračio granice seminarskog rada. U svetlu izvedene analize, smatram da negativne stvarne službenosti po svojoj prirodi izvesno nisu stvarna prava. Ako se ostane pri tradicionalnom poimanju stvarnih prava kao prava vlasti na stvarima koja deluju contra omnes a obligacionih kao prava traženja koja deluju inter partes, negativne stvarne službenosti ne bi se mogle svrstati ni u jednu od te dve grupe, odnosno ostale bi van klasifikovanih tipova subjektivnih građanskih prava. S druge strane, ako se prihvati stav da suprotstavljivost ne ulazi u pojmovno određenje subjektivnih prava, smelo bi se reći da je negativna stvarna službenost u suštini jedno tražbeno, dakle obligaciono pravo, koje se zbog upisa u zemljišne knjige može suprotstaviti contra omnes. Ovakav teorijski pristup (tretiranje negativne stvarne službenosti kao obligacionog prava) imao bi i izvesne praktične konsekvence, ali čini mi se da bi njegovim prihvatanjem negativne stvarne službenosti bile preciznije određene, te da ne bi, kao sada, bile izostavljene iz izvršene klasifikacije.