Међународна одговорност државе за штету причињену животној средини – класична правила и савремене тенденције

Abstract

Међународно право располаже старим и у великој мери прихваћеним правилима о одговорности државе за противправни акт. Суочена са про- блемом заштите животне средине, ова правила указују на низ препрека које нису у стању да превазиђу како би у потпуности одговорила специфи- чностима међународног еколошког права. Чињеница да штета по живот- ну средину у највећем броју случајева настаје као последица активности које су у складу са међународним правом довела је до извесних тенденција новијег датума, које свој израз добијају у правилима о одговорности за штетне последице активности које су дозвољене међународним правом. Осим терминолошке неусклађености израза који су употреби за два наве- дена режима одговорности у литератури на страним језицима, веома је дискутабилно и да ли правила о одговорности за акте који нису забрањени међународним правом представљају посебан режим одговорности у смислу секундарних правних норми. Два наведена облика одговорности намећу потребу анализе њиховог међусобног односа, који је најуочљивији у елемен- тима секундарних правила о одговорности (противправност/допуште- ност акта који је изазвао настанак штете, приписивање, успостављање узрочне везе, околности које искључују одговорност, последице установље- не одговорности). Специфичности примене расположивих режима одговор- ности у случају еколошке штете допринеле су развијању нових тенденција у међународном праву заштите животне средине. У том смислу, настају различити механизми надзора над применом појединих уговорних режима који представљају супститут правилима о одговорности и прихватљи- вији су за државе које ни на актуелном ступњу деградираности животне средине нису спремне да преузму чврсте обавезе.

International law provides for old and generally accepted rules on State responsibility for wrongful acts. Confronted with the problem of environmental protection, these rules point to a number of obstacles that they seem unable to overcome in order to fully respond to the specificities of international environmental law. The fact that environmental damage is in most cases caused by activities which are consistent with international law, has led recently to certain trends reflected in the rules on liability for injurious consequences of acts not prohibited by international law. Apart from the terminological inconsistency in the foreign literature regarding expressions which are used for the two regimes of responsibility, it is questionable whether rules on liability for acts not prohibited by international law represent a particular regime of responsibility in terms of secondary legal norms. Two types of responsibility impose the need to analyze their relationship which is most evident through the elements of the secondary rules on responsibility (illegality/permissibility of acts that resulted in damage, attribution, establishing a causal link, circumstances precluding wrongfulness, consequences of established responsibility). Specific nature of applying the available modes of responsibility to environmental harm contributed to the development of new trends in international environmental law. Thus, various mechanisms of supervision over the implementation of certain treaty regimes are created. They represent a substitute for the rules on responsibility and liability and, at the same time, seem more acceptable for countries that are not prepared to take on firm commitments even at the current level of environmental degradation.