Rekonfiguracija svetskog i evropskog sistema moći i raspad Jugoslavije

Abstract

Творцима прве и друге Југославије чинило се да се упркос ровитом бал- канском тлу може подићи стабилна државна творевина, заснована на че- тири статичка стуба: а) на економској и социјалној модернизацији; б) на изградњи модерне и стабилне државе и политичке заједнице; в) на етнич- ком, верском и културном плурализму; г) на подршци спољашњих сила. Међутим, трагична искуства слома прве Југославије 1941. године и друге Југославије 1991. године јасно су разоткрила пукотине у тој „статици”. Поменуте четири тачке ослонца Југославије показале су се као апорије које су безуспешно решаване помоћу југословенске формуле. У објашњењу драматичних збивања на југословенском простору не сме се превидети утицај спољашњих сила. Јер, спољашњи фактор није само детерминанта; он и конституционално твори претпоставке и настајања и распада Ју- гославије. Утицај међународних чинилаца и великих сила на југословенску кризу деведесетих година XX века није био ни једнозначан ни једносмеран. На једном полу груписали су се током 1989–1990. године германски и дели- мично италијанско-ватикански и балкански (Албанија, Турска, Бугарска) чиниоци који су тежили дестабилизацији и рушењу Југославије. На другом полу у то време се нашао круг моћних међународних чинилаца који су те- жили територијалном и државном очувању Југославије (руски, западноев- ропски и амерички чинилац). Међутим, заоштравање југословенске кризе и распламсавање рата 1991. године у Словенији и Хрватској и 1992. године у Босни и Херцеговини, у којем су унутрашњи фактори деструкције југо- словенске државе однели превагу, добило је кобну резонанцу у међународ- ним чиниоцима, чије се тежиште померило ка супротном полу – рушењу и фрагментацији Југославије. На тај начин, међународни фактор је био дубоко укључен у збивања у Југославији да би касније, прихваћен од свих страна у сукобу, израстао у кључног, али не и непристрасног актера ре- шавања југословенске кризе. Тај фактор је учествовао у смиривању сукоба у Југославији (слањем посматрача, мировних трупа, организовањем прего- вора зараћених страна и сл.). Али, он је, неретко, следећи своје парцијалне интересе, (не)свесно доприносио њиховом распиривању и одлагању мирних решења. На тај начин се, под дејством нове реконфигурације светског и европског система моћи, догодило разарање југословенске државе. Уместо Југославије конституисан је низ зависних псеудодржавица под домина- цијом нових светских поседника моћи.

The creators of the first and the second Yugoslavia thought that, in spite of nonstabile surface of the Balkans, one could construct a stable state based on the 4 solid pillars: a) economic and social modernization; b) construction of a modern state and political community; c) ethnic, religious and cultural pluralism; and d) support of the foreign powers. However, the tragic experience of the collapse of the first Yugoslavia in 1941 and the second Yugoslavia in 1991 clearly revealed the cracks in the above– mentioned structure. The 4 pillars turned out to be aporiae that were solved without success through the application of the Yugoslav formula. One must not overlook the impact of the foreign powers when attempting to explain the dramatic events taking place across Yugoslavia. The external factor was more than a mere determinator; it has been the key constituent of both the creation and the break– up of Yugoslavia. The impact of foreign factors and great powers on the Yugoslav crisis in the 1990’s was neither uniform, nor one– way. On one pole there were Germanic and partially Italian– Vatican and Balkan (Albania, Bulgaria, Turkey) factors that strived towards the break– up and destabilization of Yugoslavia in 1989– 1990. On the other pole there were powerful actors in the international affairs striving for territorial integrity and preservation of Yugoslavia (Russian, Western European and American factors). However, the escalation of crisis and outbreak of war in Slovenia and Croatia in 1991, and in Bosnia and Herzegovina in 1992, in course of which the internal factors of destruction of Yugoslavia got the upper hand, found a fatal resonance in the international arena where factors were also moving towards favoring the ideas of the break– up and fragmentation of Yugoslavia. In this manner the international factors became deeply involved in the events in Yugoslavia– all parties accepted them as the key, but not impartial actors in solving of the Yugoslav crisis and conflict. The international factor participated in the calming of the conflict in Yugoslavia through the sending of observers, peace– keeping forces, organizing the negotiations between the parties in the conflict. Nevertheless, the international factors, following their partial interests, often contributed to the escalation of the conflict and postponement of the peaceful solutions. Thus, the new restructuring and redistribution of the global and European systems of power lead to the destruction of the Yugoslav state. In place of Yugoslavia, number of small, dependent, pseudo– states under the dominance of the new global powers have been set up.