Agencifikacija i poslovi uprave u oblasti zaštite od jonizujućih zračenja i nuklearne sigurnosti u kontekstu evropskih integracija

Abstract

У поглављу се анализира општи оквир за оснивање и функциони- сање јавних агенција у праву Србије, као и положај и улога Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије која, осим решавања у управним стварима, укључује и регулаторну функ- цију и доношење подзаконских аката у специфичној области које за- хтева висок ниво експертизе. Истиче се значајно ограничење у погледу решавања у управним стварима, као и у доношењу подзаконских ака- та, чиме се значајно нарушава концепција самосталног стручног тела коју предвиђа релевантно законодавство. У поглављу се испитују и ар- гументи за пренос инспекцијских послова на Агенцију. Констатује се да пример агенција у области заштите животне средине указује на зако- нодавна и политичка лутања у опредељењу за адекватне модалитете обављања управне делатности, чије последице могу бити далекосежне, а као највеће истичемо немогућност континуитета изградње капаци- тета управних организација и стварање неповерења у експертизу.

The chapter analyzes the general framework for the establishment and functioning of public agencies in Serbian law, and the position and role of the Serbian Radiation Protection and Nuclear Safety Agency. The agency is specific in the domestic administrative system as it tasked with licensing and regulatory function – adoption of secondary legislation in the specific area that requires high level of expertise. It is argued that significant constraint have been put in place regarding both the licensing and regulatory tasks, which significantly undermines the concept of independent professional body as provided the relevant legislation. The chapter also argues for the transfer of inspection tasks to the Agency. It is noted that the case of agencies in the field of environmental protection indicates the legislative and political meandering to find adequate modalities for performing administrative tasks. It is concluded that the consequences of this approach could be far-reaching with inability to continue of capacity building within public administration as well as creating mistrust in expertise in the society.