Da li je akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama korisnika komunalnih usluga, upravni akt ili nije?

Abstract

Област пружања комуналних услуга представља сферу од посебног јавног (друштвеног) интереса како за законодавца, који ту материју ре- гулише као једну од својих уставних обавеза, тако и за крајње кориснике комуналних услуга, који своје свакодневне (животне) потребе остварују управо захваљујући функционалном систему јавних служби који, између осталог, обухвата и пружање комуналних услуга. Оно што је спорно и о чему ће аутор у овом раду говорити јесте недефинисан однос комуналног предузећа као даваоца комуналних услуга и његових корисника приликом пружања комуналних услуга те разноликост и нормативна неуређеност формалноправног поступања комуналног предузећа у ситуацији када одлучује о праву, обавези или правном интересу корисника, а који се не- ријетко завршава немогућношћу корисника да додатно (у)правно преис- питује одлуке и поступања комуналног предузећа када корисник истима није задовољан. Таква, према аутору неуставна и незаконита пракса комуналних предузећа, треба да буде предмет једног научног рада у коме ће се на експлицитан начин, изнијети аргументи у прилог тези да кому- нална предузећа, када одлучују о правима, обавезама или правним инте- ресима својих корисника, користе јавна (управна) овлашћења (непосред- но или посредно повјерена), у ком случају њихови акти представљају управне акте против којих се (по правилу) мора омогућити додатно административно (инстанционо) преиспитивање (да ли у форми само- контроле путем приговора или у жалбеном поступку) а против којих се (по потреби) може покретати управносудски поступак. У прилог потврде те тезе, аутор ће анализирати и судску праксу у Републици Српској која је, након вишегодишњег правног лутања и неразумијевања улоге и значаја јавних (управних) овлашћења, на врло сличном примје- ру, заузела конкретан правни став потврђујући тезу да акт недржавног субјекта са јавним овлашћењима којим је одлучено о праву, обавези или правном интересу корисника јесте управни акт против којег се може водити управносудски поступак.

The field of communal services represents the area of special public (social) interest both for the legislature, which governs this matter as one of its constitutional obligations, and for the end-beneficiaries of communal services who achieve their everyday (life) needs through a functional system of public services, which among other things, includes the provision of communal services. The debatable issue and what the author of this paper is going to write about is the undefined relation between the communal service enterprise, as the provider of communal services, and its beneficiaries, while providing communal services and diversity and normative disorganization of formal-legal treatment of communal service enterprise in the situation when deciding on the rights, obligations or legal interests of beneficiaries which often ends with the inability of beneficiaries to further question, on a legal / administrative basis, the decisions and actions of communal service enterprise when the beneficiary is not satisfied. Such unconstitutional and illegal practices of communal service enterprise, according to the author, should be the subject of a scientific paper which will explicitly present arguments in favor of the thesis that communal service enterprises, when deciding on the rights, obligations and legal interests of their beneficiaries, use public (administrative) authorities (either directly or indirectly given), in which case their acts are administrative acts against which (as a rule) an additional administrative (jurisdictive) review must be enabled (whether in the form of self-control through an objection or appeal) and against which (if necessary) an administrative-judicial procedure may be taken. In favor of the above mentioned thesis, the author will analyze the judicial practice of the Republic of Srpska, which after many years of wandering in a legal sense and misunderstanding the role and importance of public (administrative) authorities, took a specific legal position on a very similar example confirming the idea that the act of a non-state entity with public authority which decided on the right, obligation or legal interest of beneficiaries is an administrative act against which an administrative-judicial procedure can be taken.