Zaključenje ugovora u sistemu Common Law

Abstract

У раду се анализира процес закључивања уговора. Наводе се решења енглеског права, које важи у Енглеској, Велсу и Северној Ирској, док је у Шкотској извршена рецепција римског права, тако да је шкотско право континенталног типа. Остала национална права common law система су проистекла из енглеског права. Осим тога, наводе се решења америч- ког права јер се дешава да се правила Једнообразног/Јединственог трго- винског законика (Uniform Commercial Code) разликују у односу на друга права система common law. Правила енглеског и америчког права се поре- де са правилима из српског Закона о облигационим односима, како би се на истом месту указало на сличности и разлике између наших и прави- ла common law. Истовремено, наводе се и решења Конвенције Уједињених нација о уговорима о међународној продаји робе (Бечка конвенција), с обзиром на то да она представља најуспешнији инструмент унифика- ције приватног права. На одређени начин Бечка конвенција представља компромис, односно покушај да се ускладе решења и помире разлике (по питању уговора о продаји) између система civil law и common law, тако да су у њу инкорпорисана многа правила општег права, укључујући и правила о закључењу уговора.

In this Paper the author analyzes the process of formation of contract. The rules, which are considered, are the rules of English law, applicable in England, Wales and Northern Ireland, while Scotland experienced a reception of Roman law, so Scots law is continental law. The national law of the other countries in the common law system derived from English law. In addition, the rules of American law are considered, due to the fact that sometimes the rules of the Uniform Commercial Code (the UCC) are different from the rules of the other countries in the common law system. The author compares the rules of English and American law with the rules of the Serbian Law on Contracts and Torts. Furthermore, all these rules are compared with the rules of the United Nations Convention on Contracts for the International Sale of Goods (the CISG), given that this Convention is the most effective instrument of unification of the private law. In some way the CISG presents a compromise, i.e. an attempt to bridge the gap between the civil law and common law systems and to adopt the uniform rules regarding the contracts for the sale of goods. Therefore, many common law rules are incorporated in the CISG, including the rules of formation of contract.