Fuller’s theory in use - The Independent State Of Croatia legislation analysis

Abstract

Determining the morality of a legal order, in the end, is not an immediate subject of legal science, but of ethics. Therefore, it is possible to analyze the legality of the Ustasha order without questioning its moral assumptions, ex-clusively on the basis of generally accepted, strictly legal values, that is, from a purely legal point of view. Without resorting to the methods and results of other scientific disciplines such as historiography, sociology, ethics, psychol-ogy, political science, etc., but only on the basis of the concepts and values that the legal profession has been building since its existence, it is possible to determine quite precisely how a specific order corresponds to the legal concept. In this regard, a very useful and therefore very widely ac-cepted concept was offered by the famous American legal theorist, Lon Fuller, and it will be used as the basis of the analysis. Fuller made a departure from basing the validity of law on its substantive compliance with morality, accord-ing to the formula lex iniusta non est lex. The impossibility of determining indisputable moral criteria for assessing the content of law, as well as the fact that such an assessment is performed externally, outside the framework of legal science, prompted Fuller to find the criteria of the moral correctness of law within himself. Fuller argues that the internal morality of law is embodied in eight requirements (generality of legal rules, prohibition of retroactivity, clarity, efficiency and non-contradiction of rules, etc.) that a normative order must fulfill in order to be recognized as legal. The conducted analysis shows that the system of rules that was valid in the Independent State of Croatia does not meet any of the criteria of Fuller's theory, and its character of legality must be contested.

Утврђивање моралности неког правног поретка, у крајњој линији, није непосредан предмет правне науке, већ етике. Анализу правности усташког поретка могуће је зато спровести без преиспитивања њего-вих моралних претпоставки, искључиво на основу општеприхваће-них, строго правних вредности, дакле, са једног, чисто правничког становишта. Без посезања за методама и резултатима других дисци-плина попут историографије, социологије, етике, психологије, поли-тикологије итд, већ само на основу појмова и вредности које је прав-ничка струка изграђивала од када и сама постоји, може се прилично прецизно одредити колико неки конкретан поредак одговара појму правног. У том погледу, веома употребљиву и зато веома широко прихваћену концепцију, понудио је чувени амерички теоретичар пра-ва, Лон Фулер и она ће ове бити искоришћена као основ анализе. Фулер је извршио отклон од заснивања важења права у његовој садр-жинској усклађености с моралом, према формули lex iniusta non est lex. Немогућност одређивања неспорних моралних критеријума про-цене садржине права, као и чињеница да се таква процена врши спо-ља, ван оквира правне науке, понукала је Фулера да критеријуме моралне исправности права пронађе у њему самом. Фулер аргументу-је да је унутрашња моралност права оличена у осам услова (општост правних правила, забрана ретроактивности, јасност, ефикасност и неротивречност правила итд.) које неки нормативни поредак мора да испуни да би уопште могао да му се призна правни квалитет. Спрове-дена анализа показује да систем правила који је важио у Независној Држави Хрватској не задовољава ниједан критеријум Фулерове тео-рије, те му се мора оспорити карактер правности.