| dc.description.abstract | Ukoliko se posmatra celokupna diskusija vođena po pitanju komandne odgovornosti mogu se izvući neke osnovne poruke čiji je značaj nesumnjiv. Na osnovu iznetih razmatranja jasno je podvučeno da se radi o u najmanju ruku veoma spornom institutu povodom koga je prisutno vertikalno dejstvo međunarodnog prava na unutrašnje. To je samo još jedna od potvrda sve jačeg uticaja međunarodnog prava na unutrašnje, u segmentima koji su bili do skora suvereno polje država. Ipak, ne može se opovrgnuti značaj koji ima univerzalna kodifikacija u oblasti međunarodnog krivičnog prava, niti uvođenje instituta komandne odgovornosti, bar u onom njenom delu gde se radi o umišljajnom delovanju pretpostavljenog. Ono što ostaje kao sporno mesto koje nije prihvaćeno u praksi, jeste eventualna odgovornost pretpostavljenog za nehatno postupanje, ali i sama odgovornost civilnog pretpostavljenog. Ipak, pošto je reč o institutu koji još uvek nije primenjivan na univerzalnom planu neophodno je sačekati da Rimski statut počne da se primenjuje. Iako, na prvi pogled klauzula o komplementarnosti pruža donekle zaštitu suverenosti država, jer predviđa u načelu primarnu jurisdikciju domaćeg suda, ona praktično ne može dovesti do izigravanja potpune primene odredaba Rimskog statuta za one države koje su se na njega obavezale. Sa stanovišta našeg pravnog sistema, budući da smo prihvatili Rimski statut, već postoji međunarodnopravna obaveza na direktnu primenu svih odredaba statuta, koji je postao, u celini, deo našeg unutrašnjeg prava. | sr |
