Pravna priroda prava na nužni deo u bivšoj Jugoslaviji

Abstract

Нужни део, као најефикасније средство заштите најближих сродника и антитеза слободе тестирања од стране оставиоца подразумева право законом одређеног круга лица, нужних наследника да захтевају унапред од- ређени део заоставштине. Под утицајем дугогодишње примене истог закона о наслеђивању, бивше земље Југославије задржале су скоро истоветна пра- вила наслеђивања уз нека одступање, пре свега по питању правне природе нужног дела и круга нужних наследника. Иако на први поглед небитна, ова разлика изазива потпуно другачије последице у поступку заштите и ост- варења права на нужни део. У раду се указује на ове разлике, њихове мане и предности, значај саме установе и њену оправданост у законодавству. Циљ истраживања у оквиру овог рада јесте да се направи паралела између нужног наслеђивања у нашој земљи и у правима земљама бивше Југославије.

The necessary part, as the most effective means of protecting the closest relatives and the antidote of freedom of testing by the abandonment, implies the right of a certain circle of persons, the necessary heirs to demand a predetermined part of the inheritance. Under the influence of the long-term application of the same inheritance law, the former Yugoslav countries maintained almost identical rules of inheritance with some deviation, primarily regarding the legal nature of the necessary work and the circle of the necessary heirs. Although at first sight it is irrelevant, this difference causes completely different consequences in the procedure of protection and realization of the right to the necessary part. The paper points to these differences, their disadvantages and advantages, the importance of the institution itself and its justification in the legislation. The aim of the research in this paper is to draw parallels between the necessary inheritance in our country and in the rights of the countries of the former Yugoslavia.