Ustavni sud Republike Srbije o zabrani povratnog dejstva zakona – istrajavanje na pogrešnom putu

Abstract

Одлучујући у оквиру своје кључне уставом успостављене надлеж- ности, нормативне контроле, о сагласности закона и других општих аката са Уставом, Уставни суд се неретко среће са оспоравањима ваљаности одређеног закона, односно доказивања његове неуставности, из разлога што се решењима садржаним у одредбама тог закона врши повреда начела забране повратног дејства закона. У раду се на приме- рима два случаја у којима се Уставни суд Републике Србије изјаснио о повреди тог начела образлаже аргументација којом се оспорава исправ- ност стајалишта Уставног суда и указује на слабости уставносудског закључивања у вези са забраном ретроактивности. Последице таквог закључивања Уставног суда стављају се у контекст правне сигурности, односно њеног угрожавања и, у крајњем резултату, изостанка зашти- те људских права ујемчених Уставом. Неретко се и сасвим исправно истиче да је основна сврха контроле уставности обезбеђење заштите уставом гарантованих људских права, те изостанак те заштите услед неправилно утврђеног постојања повреде уставом гарантованог начела забране повратног дејства правних аката директно доводи до кршења тих права. Уједно, такво уставносудско поступање потпуно деградира институцију уставног судства, обесмишљава њено постојање и затире веру грађана у сврсисходност постојања уставносудске заштите.

When it executes its key responsibility, normative control of constitutionality, Constitutional court often encounters allegations of unconstitutionality on the basis of breach of non-retroactivity principle. In the article are offered two examples in which the Constitutional Court of Serbia has dealt with this principle and its arguments on the interpretation of non-retroactivity are criticized. The consequences of such arguments are criticized from the viewpoint of legal security and the breach of constitutionally guaranteed human rights. It is often argued that the essential purpose of normative control is to secure the protection of constitutionally guaranteed human rights, thus the lack of protection due to wrongly interpreted principle of non-retroactivity directly breaches these rights. At the same time, such actions by the constitutional court degrade its authority and citizens’ trust in the purpose of its protection.