Značaj forme punomoćja za punovažnost glavnog posla

Abstract

Иако Закон о облигационим односима у члану 90 предвиђа да фор- ма прописана законом за неки уговор или који други посао важи и за пу- номоћје за закључење тог уговора, односно за предузимање тог посла, у пракси нису ретки случајеви у којима пуномоћник у име властодавца закључује уговор на основу пуномоћја које је дато у блажој форми од оне коју је законодавац предвидео за склапање тог уговора. Аутор анализира такве ситуације са аспекта правила о форми правног посла, неовлашће- ног заступања и злоупотребе права, како би одговорио на питање да ли и под којим условима главни правни посао може бити пуноважан ако га је предузео пуномоћник на основу пуномоћја које није дато у форми про- писаној законом.

Under Article 90 of the Serbian Law on Obligations, if there is a special statutory requirement of form for certain legal transaction (Rechtsgeschäft, acte juridique), the same requirement shall apply to form of the corresponding power of attorney. However, it often happens that the agent acts on grantor’s behalf on the basis of the power attorney issued in a form which is less strict than statutory form of the matching legal transaction. The author examines this type of situations from the standpoint of rules on formal requirements for contract formation, unauthorized representation and abuse of rights, and focuses on the issue of validity of a legal transaction concluded on the basis of a power of attorney which was not granted in mandatory form.