Meko pravo : sadašnjost i budućnost prava Evropske Unije

Abstract

Меко право прожима бројне области међународног права. Има- нентно је оним системима који имају потребу за флексибилним, мање ригидним правилима, хитрим регулисањем и омогућава висок ниво ко- ординације међу правним субјектима. Своју примену, између осталог, налази и у комунитарном праву. Европска унија, као организација којој је признат правни субјективитет, заснована је конститутивним угово- рима обавезне правне снаге. Међутим, тек се експанзијом меких аката максимизира њена ефикасност, ефективност, као и сарадња међу држа- вама чланицама и институција Уније. Меко право и Унија су пожељан спој, отелотворен кроз употребу великог броја меких инструмената, од којих се по свом потенцијалу истичу препоруке и отворени метод коор- динације. Због тога је soft law и садашњост, а по свему судећи и будућ- ност Европске уније.

Soft law pervades many areas of international law. It is inherent in those systems that need flexible, less rigid rules, quick regulation and allows for a high level of coordination among legal entities. Its application is, among other things, in communitarian law. The European Union, as an organization recognized as having legal personality, is based on constitutive treaties of binding legal force. However, it is only through the expansion of soft acts that its efficiency, effectiveness and cooperation between Member States and Union institutions are maximized. Soft law and the Union are a desirable compound, embodied through the use of a large number of soft instruments, of which the potential and recommendations and the Open Method of Coordination stand out. That is why soft law is the present and, in all probability, the future of the European Union.