Хуманитарна интервенција и одговорност за заштиту (R2P концепт) у контексту међународног кривичног права

Abstract

У раду се у контексту међународног кривичног права објашњавају како основне карактеристике концепта хума- нитарне интервенције, за коју се истиче да је у пракси најчешће „камуфлирана“ агресија, тако и основни елементи концепта одго- ворности за заштиту („R2P концепт“), који суштински предста- вља значајно модификован концепт хуманитарне интервенције, те подразумева постојање одговарајуће ауторизације Савета без- бедности Уједињених Нација. Иако је сам по себи бољи од озлогла- шеног концепта хуманитарне интервенције, ни „R2P концепт“ свакако није имун од могућих злоупотреба у пракси, тако да изве- сно, након што је примењен у неколико наврата, неће у пракси до- живети ширу примену, у време када објективно постоји криза у систему УН, а када је свет захваћен великим ратним пожарима, уз константну опасност да се они и значајно прошире. У раду се посебно закључује да је неприхватљив став дела теорије (пре свега у домену међународног јавног права), да се „одго- ворност за заштиту“, наметне као само донекле модификован кон- цепт хуманитарне интервенције, тако што би држава која се сма- тра одговорном да заштити људска права која се масовно крше у другој држави, прво морала покушати да добије одобрење Савета безбедности за одговарајућу интервенцију, а након чега би ако у томе не успе, имала право да и онда када не постоји ауторизација такве акције у Савету безбедности (због „блокаде“ ветом једне или више сталних чланица), ипак насилно интервенише у односу на другу државу, руководећи се својом „одговорношћу за заштиту“. Такав став је у ствари, веома опасан. То би се свело само на једну циничну варијанту хуманитарне интервенције, која би као и иначе, најче- шће имала суштински карактер „камуфлирања“ агресије, што би се и само по себи сводило на извршење злочина против мира.

In the article are in the context of international criminal law, explained both the basic characteristics of the concept of humanitarian intervention, which in practice is most often “camouflaged” aggression, as well as the basic elements of the concept of responsibility for protection (“R2P concept”), which essentially represents a significantly modified the concept of humanitarian intervention, and implies the existence of appropriate authorization from the United Nations Security Council. Although it is in itself better than the notorious concept of humanitarian intervention, the “R2P concept” is certainly not immune from possible abuses in practice, so it is certain that, after being applied on several occasions, it will not experience a wider application in practice, at a time when objectively there is a crisis in the UN system, and when the world is engulfed in great war fires, with the constant danger that they will expand significantly. The author especially concludes that it is an unacceptable position of the theory (primarily in the domain of international public law), that “responsibility for protection” is imposed as only a somewhat modified concept of humanitarian intervention, so that the state that is considered responsible for protecting human rights which are massively violated in another country, first had to try to get the approval of the Security Council for the appropriate intervention, after which, if it failed, it would have the right to do so even when there is no authorization of such an action in the Security Council (due to the “blockade” by the veto one or more permanent members), nevertheless violently intervenes in relation to another state, guided by its “responsibility to protect”. Such an attitude is, in fact, very dangerous. It would only be reduced to a cynical variant of humanitarian intervention, which, as usual, would most often have the essential character of “camouflaging” aggression, which in itself would amount to the commission of a crime against peace.