Рат и правично суђење : Contradictio in Adiecto?

Abstract

У раду је размотрена могућност примене права у рату и послератним условима. Не само ратови, већ и револуци- онарна збивања стављају право на пробни камен који би требало да покаже има ли места примени права у тим бурним временима. Бруталне егзекуције, монтирани процеси, доношење закона којима се читаве групе људи стављају ван правног поретка, све то наводи на закључак да је спој рата и права немогућ или да је, у најбољем случају, реч о правној норми која има декоративну улогу. Након уводних напомена, аутор је анализирао случај реха- билитације Драгољуба Михаиловића. Овај предмет из 2015. године привукао је велику пажњу јавности, како опште, тако и стручне, уз коментаре који су изражавали пре свега политичке ставове пре- ма четничком покрету за време Другог светског рата. Иако тога нису били лишени ни ставови који су првенствено били усмерени на правна питања у вези с рехабилитацијом Михаиловића, у раду је искључиво размотрена правна аргументација која је у вези с тим изношена. При томе је, поред самог поступка који је 1946. године вођен против оптуженог Михаиловића, посебна пажња усмерена на поступање у том процесу, а самим тим и судбину његовог бра- ниоца, адвоката Драгића Јоксимовића. Други предмет који је анализиран у раду односи се на случај Кононов против Летоније о којем је Велико веће Европског суда за људска права одлучило 2010. године. Иако је пола деценије „старији” од решења којим је рехабилитован Михаиловић, у стручној јавно- сти, а нарочито у коментарима одлуке Вишег суда у Београду, није било ни помена ове пресуде. А у њој су, као што је у раду показано, размотрена нека од правних питања која су била од суштинског значаја и за доношење решења о рехабилитацији. Мислим ту пре свега на право на правично суђење које Европски суд за људска пра- ва, за разлику од нашег Уставног суда и појединих стручних комен- тара којих је било у јавности, не везује за време у којем је оптуже- ном суђено за ратни злочин, већ посматра овај појам на начин као што се то и данас чини. У завршним напоменама аутор своју анализу своди на дихото- мију између речи и насиља, и закључује да је насиље, иако немо, по правилу делотворније од речи. При томе се снага појединих речи сво- ди само на аргументе који се њима износе, док су друге речи весници насиља које ће да уследи. Речи и насиље су оно што спаја оба анализи- рана предмета, али то је и правични поступак, појам који је произа- шао из доктрине о људским правима и основним слободама. Реч је о упливу, изгледа не случајном, англо-америчког права у континентални правни систем, па не треба да чуди што и даље постоји напрегну- тост између rule of law или „аутономног правног закључивања” у common law правном систему и континенталног правног формализма.

The paper discusses the possibility of applying law in war and postwar conditions. Not only wars, but also revolutionary events put law as a touchstone that should show whether there is a place for the application of law in those stormy times. Brutal executions, staged trials, passing of laws that put entire groups of people outside the legal order, all of this leads to the conclusion that the combination of war and law is impossible or that, in the best case, it is a legal norm that has a decorative role. After the introductory remarks, the author analyzed the case of the rehabilitation of Dragoljub Mihailović. This case from 2015 attracted a lot of attention from the public, both general and expert, with comments that primarily expressed political attitudes towards the Chetnik movement during the Second World War. Although there were also views that were primarily focused on legal issues related to the rehabilitation of Mihailović, the paper exclusively considered the legal arguments presented in this regard. At the same time, in addition to the proceedings against the accused Mihailović in 1946, special attention was paid to the proceedings in that process, and therefore to the fate of his defense counsel, lawyer Dragić Joksimović. The second subject analyzed in the paper refers to the case of Kononov v. Latvia, which was decided by the Grand Chamber of the European Court of Human Rights in 2010. Although it is half a decade „older” than the decision by which Mihailović was rehabilitated, there was no mention of this verdict in the professional public, especially in the comments of the decision of the High Court in Belgrade. And in it, as shown in the paper, some of the legal issues that were of essential importance for making a decision on rehabilitation were considered. I am referring here first of all to the right to a fair trial, which the European Court of Human Rights, unlike our Constitutional Court and certain expert comments that have been in the public, does not link to the time in which the accused was tried for a war crime, but observes this concept on the way it is done today. In the final remarks, the author reduces his analysis to the dichotomy between words and violence, and concludes that violence, although silent, is usually more effective than words. At the same time, the power of certain words is reduced only to the arguments presented with them, while other words are harbingers of the violence that will follow. Words and violence are what unites both analyzed subjects, but it is also fair procedure, a concept that arose from the doctrine of human rights and fundamental freedoms. It is about the inflow, apparently not accidental, of Anglo-American law into the continental legal system, so it should not be surprising that there is still tension between the rule of law or „autonomous legal reasoning” in the common law legal system and continental legal formalism.