Кривична дјела против међународног права у кривичном законодавству у Босни и Херцеговини : (двије различите фазе у примјени)

Abstract

У раду аутор расправља питање примјене кривич- ног закона у суђењима за међународна кривична дјела у Босни и Хер- цеговини. При томе се указује на постојање два различита кривич- ноправна режима који се примјењују на оптужене: један, који примјењују судови Ентитета и Брчко Дистрикта и други, који при - мјењује Суд БиХ. Поред тога, посебно се наглашава да, у примјени правила временског важења у суђењима за кривична дјела против међународног права од стране Суда БиХ, постоје двије различите фазе: прва, која је постојала прије доношења пресуде Европског суда за људска права у предмету Мактоуф-Дамјановић од 18. јули 2013. године којом је утврђена повреда одредбе из члана 7. става 1. Европ ске конвенције о људским правима, и друга која је услиједила након тога. Посебна пажња у раду је посвећена инкриминацји злочин про- тив човјечности из члана 172. КЗ БиХ, коју Суд БиХ примјењује као ново кривично дјело на основу члана 7. става 2. ЕКЉП. Аутор сма- тра да таква примјена ове инкриминације није основана, јер из садржаја неправа овог кривичног дјела произлази да се у основи не ради о новом кривичном дјелу, те да се стога његова кажњивост не може изводити или заснивати на овој одредби, односно општим начелима међународног права.

In the paper, the author discusses the issue of the application of the criminal law in trials for international crimes in Bosnia and Herzegovina. In doing so, it is pointed out the existence of two different criminal law regimes that are applied to the accused: one, which is applied by the courts of the Entity and Brčko District, and the other, which is applied by the Court of Bosnia and Herzegovina. In addition, it is particularly emphasized that, in the application of the rule of temporal validity in trials for criminal offenses against international law by the Court of Bosnia and Herzegovina, there are two different phases: the first, which existed before the ruling of the European Court of Human Rights in the Maktouf- Damjanović case of on July 18, 2013, which found a violation of the provision from Article 7, paragraph 1 of the European Convention on Human Rights, and another that followed after that. Special attention in the paper is devoted to the incrimination of crimes against humanity from Article 172 of the CC of BiH, which the Court of Bosnia and Herzegovina applies as a new criminal offense based on Article 7, paragraph 2 of the ECHR. The author believes that such an application of this incrimination is not founded, because it follows from the wrong content of this criminal offense that it is basically not a new criminal offense, and therefore its punishment cannot be derived or based on this provision, that is, on the general principles of international law.