Правна и историјска истина у лимбу између љубави и мржње

Abstract

Полазећи од феномена историјског наратива међународних кривичних судова, ауторка указује на дистинкције између правне истине и историјске истине, њихов различит ме- то долошки присуп чињеницама и догађајима, као и симболичку вред- ност обе истине. Ауторка даје приказ основа теорије стриктне легалности и теорије дидактичке легалности и указује на њихову непомирљивост. Уједно, анализира правну и политичку природу међународног кривичног правосуђа и механизме међународне кри- вичне правде које отежавају пут ка истини. Коначно, ауторка закључује да се циљеви истине и помирења могу постићи само уко- лико правна истина и историјска истина нису у међусобном одно- су компетиције и узајамног признања.

Starting from the phenomenon of the historical narrative of international criminal courts, the author points out differences between legal truth and historical truth, their deifferent methodological approach to the truth of facts and events. The author presents the theoretical foundations of strict legality theory and didactic legality theory and points out their irreconcilability. Also, analyzes legal and and political nature od international criminal law and mechanisms of international criminal justice which make the path to the truth more difficult. Finally, the author concludes that the goals of truth and reconciliation can only be achieved if legal truth and historical truth are not in a relationship of competition and mutual recognition.