Приказ основних података о документу

The non-applicability of statute of limitations to core international crimes

dc.creatorRadisavljević, Ivana
dc.date.accessioned2025-03-24T13:11:09Z
dc.date.available2025-03-24T13:11:09Z
dc.date.issued2024
dc.identifier.isbn978-86-6132-122-1
dc.identifier.urihttps://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2135
dc.description.abstractПроблем (не)застаревања кривичних дела на међудржавној равни појавио се први пут шездесетих година прошлог века, и то у контексту проблема застаревања злочина који су били учињени за време Другог светског рата. Први покушај да се овај про- блем превазиђе учињен је доношењем Конвенције УН о незастаре- вању ратних злочина и злочина против човечности 1968. године. Иако је њено усвајање било праћено бројним споровима и неслагањи- ма, ова Конвенција означила је преломни тренутак и подстакла даље кораке. Услед релативно малог броја ратификација, 1974. го- дине усвојена је и Европска конвенција о незастаревању кривичних дела против човечности и ратних злочина, али ни она није добила очекивану (формалну) подршку. Ипак, учинак поменутих конвен- ција може се видети и у томе што многе државе, подстакнуте ак- тивностима и расправама о овом питању, одлучују да у национал- на законодавства уведу незастаревање међународних кривичних дела у ужем смислу. Значајан корак учињен је и 1998. године усва- јањем Римског статута, којим се изричито прописује да кривична дела у надлежности Међународног кривичног суда не застаревају.sr
dc.description.abstractThe issue of the non-applicability of statute of limitations to core international crimes has posed challenges to the global community. The first significant attempt to comprehensively address this was the adoption of the UN Convention on the Non-Applicability of Statutory Limitations to War Crimes and Crimes Against Humanity in 1968. Despite controversies and disagreements accompanying its adoption, this convention marked a turning point and spurred further developments. Due to its shortcomings, the European Convention was also adopted in 1974, but it failed to gain the expected formal support. However, the impact of these conventions is evident as many countries have incorporated the non-applicability of statutes of limitations for core international crimes into their national legislations. Another significant advancement was the adoption of the Rome Statute in 1998, which explicitly states that crimes within the jurisdiction of the International Criminal Court are not subject to any statute of limitations.sr
dc.language.isosrsr
dc.publisherBeograd : Udruženje za međunarodno krivično pravo : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradusr
dc.relationСтратешки пројекат за 2024. годину са називом „Проблеми стварања, тумачења и примене права“ (подтема: „Правосуђе и изазови данашњице“ – тема истраживачке групе: „Правна заштита од рата и у рату), који финансира Правни факултет Универзитета у Београдуsr
dc.rightsopenAccesssr
dc.sourceОднос међународног кривичног и националног кривичног права : зборник радова са међународне научне конференције, Палић, 14–17. јун 2024. године. Том 1 / Relation between international and national criminal law : Volume Isr
dc.subjectмеђународна кривична дела у ужем смислуsr
dc.subjectзастарелостsr
dc.subjectретроактивностsr
dc.subjectобичајно правоsr
dc.subjectCore International Crimessr
dc.subjectStatute of Limitationssr
dc.subjectRetroactivitysr
dc.subjectCustomary Lawsr
dc.titleНезастаревање међународних кривичних дела у ужем смислуsr
dc.titleThe non-applicability of statute of limitations to core international crimessr
dc.typeconferenceObjectsr
dc.rights.licenseARRsr
dc.citation.epage588
dc.citation.spage575
dc.identifier.doi10.51204/Zbornik_UMKP_24128A
dc.identifier.fulltexthttps://ralf.ius.bg.ac.rs/bitstream/id/3280/bitstream_3280.pdf
dc.type.versionpublishedVersionsr


Документи

Thumbnail

Овај документ се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о документу