Кривичноправни и доказни аспекти злочина силовања у међународном кривичном праву

Abstract

Злочин силовања, иако препознат обичајним међу народним правом, по први пут се експлицитно, у једном опште- признатом документу, нормира у Женевској конвенцији о зашти- ти грађанских лица за време рата из 1949. године. Упркос томе, треба приметити да је тек у судској пракси ad hoc Трибунала за бившу Југославију и Руанду и сталног Међународног кривичног суда злочин силовања добио на практичном значају. У првом делу рада се анализирају основне материјалноправне дилеме које се тичу де- финисања злочина силовања са освртом на судску праксу. У другом делу рада се разматра силовање као потенцијални појавни облик геноцида, злочина против човечности или ратних злочина. Коначно, у трећем делу рада аутор се бави различитим облицима доказне опструкције у поступцима у којима је стављено на терет извр- шење злочина силовања. У раду се закључује да је у пракси неопходно фокус усмерити на примену неселективности приликом кривичног гоњења за ове случајеве, како би се умањио јаз између стварности која сведочи о распрострањеној присутности злочина силовања и правде за жртве која често изостаје.

The crime of rape, although recognized by customary international law, for the first time was explicitly prescribed in the widely recognized document of the Geneva Convention on the Protection of Civilians during the War of 1949. However, it can be noted that only in the case law of the ad hoc Tribunal for the former Yugoslavia and Rwanda and the International Criminal Court, the crime of rape gained practical importance. In the first part of the paper, it was analyzed the basic substantive law dilemmas concerning the definition of the crime of rape with a reference to the relevant case law. In the second part of the paper, it was discussed rape as a potential form of genocide, crimes against humanity or war crimes. Finally, in the third part of the paper, the author deals with various forms of evidential obstruction in proceedings in which the commission of the crime of rape was charged. Тhe author concludes that there is an imperative to apply a non-selectivity approach during criminal prosecution for these cases, which would diminish the gap between the reality which testifies to the widespread presence of the crime of rape and justice for victims that is often missing.