Ne bis in idem у поступку пред Међународним кривичним судом

Abstract

Начело ne bis in idem представља једно од основ- них начела кривичног поступка. Ово начело у Републици Србији пред виђено је не само кривичним процесним законодавством, већ и Уставом, а што говори о његовом значају. Такође, садржано је у многим међународним документима. Упоређујући његово дефини- сање у националним, али и међународним изворима, видимо да му се даје различити обим и дејство. Дакле, не постоји сагласност у погледу начина његовог одређења. Предмет овог рада односи се на начело ne bis in idem које се примењује у поступку пред Међуна род- ним кривичним судом, а пре свега на начин његовог регулисања у Римском статуту. Такође, обрађен је и општи појам овог начела, а како би се уочиле специфичности његовог дефинисања у поступку пред Међународним кривичним судом. Предмет овог рада обрађен је из три угла, и то узимиајући у обзир схватања кривично-про- цесне теорије, начин регулисања у правним изворима, као и ставо- ве судске праксе.

This paper deals with the principle of ne bis in idem applied in proceedings before the International Criminal Court, which is one of the fundamental principles of criminal procedure. Additionally, the general concept of this principle is discussed to understand the specifics of its application in the Rome Statute. The Rome Statute provides for three modalities of the ne bis in idem principle. The clearest situation arises when determining its effect in proceedings regarding individuals who have already been tried by the International Criminal Court for the same conduct constituting the basis of the crime. However, the definition of this principle concerning the impact of International Criminal Court judgments on proceedings before other courts, as well as determining the impact of decisions of other courts on proceedings before the International Criminal Court, gives rise to different interpretations. The contentious issue is whether it is possible to convict the same individual twice for the same conduct. Specifically, can the International Criminal Court classify certain conduct as a crime within its jurisdiction, while a national court classifies the same conduct as a different crime? Furthermore, the question arises as to how exceptions to the recognition of the effect of judgments of other courts by the International Criminal Court should be interpreted. These questions are addressed from the perspectives of legal theory, legal sources, and case law.