Усаглашавање националног кривичног права са међународним документима и стандардима у сузбијању корупције

Abstract

Предмет овог рада ће бити анализа репресивних аспеката корупције и то оног њиховог дела који се односи на усагла- шавање нормативних решења са међународним документима и стандардима. Фокус рада ће бити на Конвенцији Уједињених на- ција против корупције (UNCAC), као и препорукама Групе држава Савета Европе за борбу против корупције (GRECO) датим у окви- ру поступка евалуације Републике Србије од стране овог међуна- родног тела (посебно у погледу имунитета одређених категорија из петог круга евалуације). Ови документи су препознати као вре- дан предмет научне обраде, јер се чини да су их директиве Европ ске уније временом кудикамо „потиснуле“. То је разлог из ког ће у мањој мери бити обрађена хармонизација српског права са релевантним директивама (тек у контексту Предлога Директиве ЕУ о борби против корупције који се донекле ослања и на UNCAC). У вези са тим, биће дат и осврт на потенцијално инкриминисање незакони- тог богаћења. Претпоставка је да адекватно разумевање и приме- на међународних стандарда могу допринети ефикаснијој примени постојећих прописа, али у оној мери у којој се „уклапају” у правну природу домаћег правног система.

The subject of this article will be the analysis of the repressive aspects of corruption, particularly those related to aligning normative solutions with international documents and standards. The focus of the paper will be on the United Nations Convention against Corruption (UNCAC), as well as the recommendations of the Group of States against Corruption (GRECO) within the framework of the evaluation procedure of the Republic of Serbia by this international body (especially regarding the immunity of certain categories from the fifth evaluation round). These documents are recognized as a valuable subject for scientific analysis because it seems that over time, they have been somewhat “inhibited” by the directives of the European Union. This is the reason why the harmonization of Serbian law with relevant directives will be less elaborated (only in the context of the Proposal for an EU Directive on combating corruption, which partly relies on UNCAC). In connection with this, there will also be a discussion on the potential criminalization of illicit enrichment. The assumption is that adequate understanding and implementation of international standards can contribute to a more effective application of existing regulations, but to the level that they “fit into” the legal nature of the domestic legal system.