Социологија рата и правна наука : култура насиља у контексту функционалне анализе права

Abstract

У овом раду се разматра феномен рата са социо- -антрополошког становишта, а у контексту функционалне ана- лизе права. Полазна тачка истраживања јесте став да су агресив- ност и деструктивност, а коначно, насиље у свим својим аспекти- ма, једна од базичнх датости људске природе. У том контексту, позивање на социологију рата у наслову рада, поодразумевало би, с обзиром на теоријско – методолошку основу социологије као нај- општије науке о друштву, пружање најшире могуће аргументације у изложеном правцу. Међутим, то није и основни циљ овог рада. Наиме, када се култура насиља посматра са социо – антрополошког становишта, а поготово унутар социјалне биологије као научне дисциплине, от- крива се један парадокс у генеричкој суштини човека. У питању је један егзистенцијални и еволуциони парадокс унутар којег се супро- тстављају и преплићу изнуђени солидаризам као модел биолошког понашања и као генетска предиспозиција човека и културолошка неограниченост људске врсте као базична социјална последица тог изнуђеног (биолошког) солидаризма. Даље, и то је заправо основни циљ овог рада, полазећи од из- ложеног парадокса. проблем културе насиља се посматра са стано- вишта друштвене контроле, односно у контексту функционалне анализе права са намером да истражимо, на тему функција права, у којој мери право може вршити, поред одговарајућих социјалних и техничких функција, и оне које ће се овде назвати антрополошким фунцијама, а којима се може ефикасно артикулисати и ограничити необузданост људске природе, пре свега колективно насиље које је најјачи дезинтеграциони фактор у развоју друштва.

In this paper, war, aggression, and the culture of violence are examined from a socio-anthropological perspective, meaning that the starting point of the paper is the generic essence of humans as a distinct species. The doctrinal basis of this analysis is the theory of evolution in its modern form, which begins with the idea that so-called “open behavioral programs”. Open behavioral programs are type of biological curiosity towards seeking beneficial behaviors and they are the key driving mechanism of the evolution of the Homo genus. The most significant consequence of such evolutionary process, in the case of Homo sapiens, is that the transition from the realm of necessity to the realm of freedom occurs through the “logic” of an existential paradox, where forced solidarity as a model of biological behavior and as a genetic predisposition of humans clash and intertwine with the cultural unlimitedness of humans as the basic, but now social, consequence of that forced (biological) solidarity. The most notable feature of biological solidarity is that human cooperation exhibits an extremely competitive character. The most notable feature of cultural unlimitedness is the principle of maximal satisfaction of needs (both at the individual and species levels). These two principles combined create a vast and inexhaustible generator of egoism, aggression, and violence, ultimately leading to dreadful wars, so it can be freely said that the world of human culture is primarily a world of the culture of violence. For the reasons presented, the establishment of effective mechanisms of social control, especially through the legal order, is the foremost task of every society and all of humanity. In this context, starting from the formulated evolutionary paradox and its consequences, it can be said that law, in addition to its social and technical functions, also serves a socializing function towards limiting human cultural unlimitedness. Since this function is primarily aimed at limiting, channeling, and suppressing collective violence, which is the strongest disintegrative factor in society, and considering the origin of that violence, the socializing function of law as explained here has a pronounced anthropological character, in the sense that it is existential for the human species, and considering that it stems, in the presented manner, from the biological basis of humans. At the end of the paper, examples from national legislation (primarily criminal law) and international legislation (humanitarian, international criminal law) are provided to illustrate how the anthropological function of law can be expressed in a nomotechnical manner.