Evropska zadruga – na pola puta između Evropske kompanije i tradicionalne zadruge

Abstract

Европска задруга је последња уведена европска форма друшт- ва, која у комунитарном праву егзистира више од 13 година. Уред- ба о Европској задрузи је донета по угледу на Уредбу о Европској компанији. Овакав прагматичан приступ је довео до олаког усвајања овог документа, али и губитка особености Европске задруге у од- носу на друштва капитала. У овом раду аутор анализира решења Уредбе о Европској задрузи, како би указао на специфичне каракте- ристике ове европске форме, али и разлоге због којих она у пракси није заживела. Посебан акценат је стављен на нејединствен правни режим, који је узрокован бројним упућивањима на национално право држава чланица и статут Европске задруге, што ствара правну не- сигурност и проблеме у координацији комунитарног и националних права.

European Cooperative is the last European corporate form that has existed in Community law for over 13 years. Regulation on European Cooperative has been adopted with a significant influence of the Regulation on European Company. This approach was practical, since it guaranteed easy adoption of this document, but at the same time the European Cooperative has lost its particularity in comparison with companies. In this paper, the author analyzes the solutions contained in the Regulation on European Cooperative, in order to show specific characteristics of this European form, and the reasons why it has not been widely used in practice. Particularly, the author is emphasizing the disunity of legal regime, caused by a number of references to national laws, which creates legal uncertainty and coordination problems between European and national legislatures.