Zašto francuska reforma obligacionog prava mmože biti privlačna srpskom zakonodavcu?

Abstract

Француски Грађански законик од 1804. године утицао је на прихватање и развој идеје о кодификацији која је у српском праву на путу да се реализује израдом Грађанског законика Републике Србије. Институт каузе из француске грађанске кодификације привукао је писце Закона о облигационим односима да уреде основ (каузу) уго- ворне обавезе. У Француској је 1. октобра 2016. године ступила на прав- ну снагу Ордонанса о реформи уговорног права, општих правила о облигацијма и доказу облигација. Један од њена два главна циља је да уговорно право учини привлачнијим на културном, политичком и економском плану. С обзиром да је у Србији у току рад на изради Грађанског за- коника, аутор поставља питање да ли француска реформа може да привуче српског законодаваца и чиме. У раду се полази од претпо- ставке да би привлачност реформе могла да буде у припремном делу и новинама које доноси. Припремни део реформе могао би да заинтересује српског за- конодавца јер су у њему учествовала равноправно три преднацрта са различитим прилазима у решавању правних проблема. Они су омогућили целовит увид у могућу садржину права које ће ступити на место постојећег, отворила врата за критику и трасирала пут до најбољих решења. Промене уведене реформом у текст француског Грађанског законика су бројне. У раду представљене су оне које се односе на правила о настанку уговора, са циљем да се међу њима открију суспстанцијалне новине. Као новину која је у тексту ових пра- вила најзначајнија и могла би да буде привлачна, аутор открива изостављање појма каузе. Међутим, аутор констатује, након ана- лизе првих коментара реформе, да је та наоко врло крупна промена више привидна него реална. У закључку износи став да у српском праву не постоје разлози због којих би евентуална реформа прави- ла облигационог права, у оквиру кодификације грађанског права у Србији, требало да изостави каузу.

French Civil Code of 1804 had an influence on development and acceptance of the idea of codification in Serbian law that is about to be realized through enactment of Serbian Civil Code. The institute of cause established in French civil law had attracted the authors of the Serbian Law of Contracts and Torts to introduce this term into Serbian legislation. In France, the Ordinance on the reform of contract law, the general regime and the proof of obligation entered into the force on 1st of October 2016. One of the two main aims of the Ordinance is to make French contract law more attractive on cultural, political and economic level. Considering the fact that Serbian Civil Code is still in developing phase, the author questions whether the reform of the French contract law could draw the attention of the Serbian legislator and to what extent. In this paper the author starts with the presupposition that the attraction of the reform could be present in preparatory phase and innovative changes it introduces. The preparatory phase of the reform could be of interest to Serbian legislator since it implies three equal drafts that introduce different approaches in resolving legal problems. They gave a complete overview into potential content of the law that would replace the existing, initiated critical discussions and marked the way to the best possible solutions. The reform had introduced a numerous modifications to the text of the French Civil Code. With the aim of revelling substantial innovations, this paper focuses only on the changes that concern the rules on contract formation. The author emphasizes the elimination of the cause as the most significant and possibly the most attractive modification. However, after analyzing the first comments on the reform, the author notices that this significant change appears to be more bogus than real. In the conclusion, he states that Serbian law does not recognize the reasons for exclusion of the cause in the reform of the Serbian tort law as a part of the civil law codification.