Administrativni okvir kao ključna prepreka usklađivanju srpskog poreskog prava sa pravom Evropske unije

Abstract

Овај рад покушава да укаже на кључне недостатке српског административног оквира који ће вероватно бити основна препре- ка успешном усклађивању пореског права Србије са правом Европске уније. Анализирајући јавно доступна документа аутор показује да Пореска управа Републике Србије у овом тренутку има: недовољно запослених, веома неповољну образовну и старосну структуру за- послених, неодговарајући распоред запослених, веома ниске зараде својих службеника у односу на задатке које они треба да извршавају и одговорност коју носе, као и неадекватно финансирање које до- води и до њене лоше опремљености за обављање поверених послова. Пореска управа Републике Србије, која се већ више година суочава са описаним изазовима, са све већим тешкоћама одговара и својим ре- довним задацима. Аутор показује да је управо због уочених недоста- така Србија на зачељу, и то глобално посматрано, када је у питању праћење најзначајнијих светских дешавања у области пореза, као што је на првом месту БЕПС пројекат који се одвија у под окриљем Г 20 и ОЕЦД, а у коме учествује више од 100 држава на свету. Сто- га је закључак и основна порука овог рада да се уз разматрање из- мена прописа које посао прилагођавања пореског права Србије праву Европске уније подразумева, можда са још већом пажњом усмеримо на улагање у наш административни оквир и подизање способности Пореске управе Републике Србије.

This article attempts to draw attention to the most relevant flaws of the Serbian administrative framework, which will probably be the basic obstacle to the successful alignment of the Serbian tax law to the law of the European Union. By analyzing publicly available sources the author show that the Serbian Tax Administration at this point in time has: an insufficient number of staff, a highly inadequate age and educational employee structure, a distorted dedication of employees, very low salaries of its employees in proportion to the tasks they are to perform and responsibilities they are to carry, as well as insufficient financing which leads to its lacking of equipment to perform its prerogatives. The Serbian Tax Administration which has been facing these obstacles for several years is finding it more difficult to fulfill its basic tasks. The author shows that precisely due to these problems Serbia is, globally speaking, severely lagging behind in following the most relevant planetary tax developments, such as the BEPS project, which is carried under the auspices of the G20 and the OECD, and in which today participate more than 100 countries worldwide. Therefore, the conclusion and the basic message of this article is that together with analyzing required changes in particular norms, which the process of aligning the Serbian tax law to the law of the European Union requires, we should with even greater attention focus on investing in our administrative framework and increasing the capabilities of the Serbian Tax Administration.