Odmeravanje visine naknade nesaglasnim akcionarima

Abstract

Несагласни акционари имају право на накнаду правичне вред- ности својих акција. Међутим, шта се подразумева под појмом пра- вичне вредности, предмет је бројних контроверзи и недоумица. У првом делу рада аутор анализира критеријуме за одређивање висине правичне накнаде, у другом делу je акценат на утврђивању момента када се одређује правична накнада, док је трећи део посвећен тема- тици начина утврђивања вредности акција мањинских акционара. У српском праву несагласни акционар има право на исплату највише од три вредности акција – књиговодствене, тржишне и процењене – и то на дан доношења одлуке о сазивању седнице скупштине. Циљ овог рада је критичко преиспитивање позитивноправних српских решења, имајући у виду практичне проблеме које стварају, као и битно другачија упоредноправна схватања.

Dissenting shareholders have a right to obtain payment of the fair value of their shares. However, what is encompassed by the term ‘fair value’ is subject to numerous controversies and misconceptions. In the first part of this paper, the author analyses the criterions for determination of fair value, the second part of the paper is focused on defining the moment when fair value of shares has to be determined, while the third part deals with minority discounts in appraisal proceedings. In Serbian law, a dissenting shareholder has the right to the highest of three values (book value, market value and estimated value), on a day when decision to convene the general meeting of shareholders is made. The purpose of this paper is to critically examine the Serbian concept de lege lata, taking into account practical problems it raises, as well as significantly different comparative approaches.