Praksa Evropske komisije u prepoznavanju zabranjenih oblika državne pomoći u oblasti primene pravila o transfernim cenama

Abstract

Овај рад се бави местом начела „ван дохвата руке“, одно- сно правила о трансферним ценама у европском пореском законо- давству. За боље разумевање ове веома актуелне теме аутор се ослања на предмет који је почетком октобра 2017. године Европ- ска комисија покренула пред Европским судом против Ирске, и то због чињенице да је та држава пропустила да од свог пореског об- везника, мултинационалне корпорације Епл, поврати 13 милијарди ЕУР незаконите државне помоћи коју му је пружила путем посеб- них пореских погодности које су произашле из гарантних аката из- датих у вези примене правила о трансферним ценама за потребе утврђивања пореза на добит правних лица. Независно од чињенице да национално законодавство државе чланице уопште и не мора да познаје начело „ван дохвата руке“, Европска комисија сматра да је обавеза поштовања овог начела за потребе утврђивања добити правних лица, уткана, односно проистиче из норме чл. 107, ст. 1 Споразума о функционисању Европске уније. Аутор указује да наче- ло „ван дохвата руке“ има своје место у пореском праву Европске уније, али је, нарочито због значајних процедуралних захтева које његова исправна примена подразумева, потребно пронаћи бољи пут за његово уношење у acquis и да није незамисливо да Европски суд у будућности у предмету Епл разочара оне који су веровали да је Европска комисија пронашла начин да стане на пут агресивном пре- кограничном планирању великих мултинационалних корпорација.

This article deals with the position of the “at arm’s length” principle and transfer pricing provisions in European tax legislation. For the purposes of better understating this very relevant topic the author relies on a case before the Court of Justice of the European Union, a case which the European Commission has brought against Ireland because this member state failed to recover from its taxpayer, a multinational corporation Apple, 13 Billion EUR in prohibited state aid which was provided through granting tax privileges by virtue of tax rulings issued with respect to the application of transfer pricing rules for the purposes of assessing corporate income tax obligations. Irrespective of the fact that the national tax legislation of a member state may not even mention the “at arm’s length” principle, the European Commission deems the obligation to abide by this principle for the purposes of determining corporate income tax obligations to emanate from the provision of Art. 107(1) of the Treaty on the Functioning of the European Union. The author points out that the “at arm’s length” principle has its place in the tax legislation of the European Union, but that it is necessary, primarily due to the highly demanding procedural aspects of its proper application, to find a more appropriate way of inserting it into the acquis. Therefore, it would not be unimaginable for the Court of Justice of the European Union in the Apple case to disappoint those who believed that the European Commission found a way to stop aggressive tax planning by big multinational corporations.