Stanje i preporuke za unapređenje sistema javnih nabavki u Srbiji

Abstract

У целини посматрано, Србија је направила значајан корак ка побољшању регулаторног и институционалног оквира јавних набав- ки у последњих неколико година. Процес усклађивања са законодав- ством ЕУ је у току и још увек има неколико аспеката који нису у потпуности усклађени са релевантним директивама ЕУ. Уочено је неколико значајних одступања између законских одредаба и њихове примене, која спречавају Србију да има ефикасан систем јавних набавки. На том плану неопходне су мере и активности, не само кроз даље унапређење прописа, већ и кроз улагања у активности изградње капацитета и ефикаснијих процеса надзора. Потребна је потпуна контрола и ефикаснији систем примене прописа, како би се створило поверење у систем између јавног и приватног сектора, што је од суштинског значаја за добро функционисање националног система набавки. Истраживање показује колико је оптимално управљање јавним набавкама повезано са изградњом капацитета и професионализ- мом. При недостатку компетенција, дискрециона овлашћења могу бити опасна за институцију, јер стварају плодно тло за корупцију; без дискреционих овлашћења, компетенције се не могу свакодневно примењивати, што доводи до фрустрације и грешака. Само ако службеници и стручњаци за јавне набавке развију правилан скуп вештина и способности за професионално обављање њиховог рада, може се постићи поуздана употреба јавног новца. Ово наглашава потребу улагања у редовне програме обуке о свим аспек- тима јавних набавки (укључујући и ревизију) и развој одговарајућих скупова подршке службеницима за јавне набавке (нпр. приручници, смернице). Тренутно у Србији приоритетне активности на оператив- ном нивоу обухватају модернизацију система јавних набавки у смис- лу степена дигитализације; подстицање консултовања стања на тржишту у иницијалној фази процеса набавке; уклањање свих ло- калних преференција; чешће усвајање конкурентних метода набав- ке (нпр. отворени тендер) и најбољи однос цене и квалитета као критеријум за доделу (нпр. МЕАТ). Поред компетентности и дискреционих овлашћења, други ва- жан стуб управљања јавним набавкама је одговорност. Службени- ци за јавне набавке увек би требало да буду одговорни за радње и одлуке током поступка набавке. Ово је важно како би се обезбедило служење јавном интересу, без икаквих сметњи или утицаја личних или преференција породице, пријатеља и сарадника.

Overall, Serbia made significant step forward toward the improvement of its public procurement regulatory and institutional framework over the last few years. Its process of harmonization with EU legislation is ongoing and there are still few aspects not fully compliant with the relevant EU Directives. There are several important gaps between the legal requirements and their implementation. These gaps are preventing Serbia from having an efficient procurement system and need to be reduced not only through further regulations, but also through investments in capacity building activities and more effective monitoring processes. A more thorough control and a more effective enforcement system is necessary also to generate trust in the system among the public and private sector, which is essential for the well-functioning of the national procurement system. The research shows how much optimal procurement management is linked to capacity building and professionalism. Without competences, discretionality may be dangerous for the institution as it can create a fertile ground for corruption; without discretionality, competences cannot be applied on a daily basis, leading to frustration and mistakes. Only if public procurement officials and practitioners develop the right set of skills and capabilities to perform their work professionally, a sound use of public money can be achieved. This highlights the need of investments in regular training programmes on every aspects of public procurement (including audit) and of development of proper sets of supporting tools for procurement officers (e.g. manuals, guidelines). As of now, in Serbia priority actions at the operational level include the modernization of the public procurement system in terms of its degree of digitalization; incentives to carry out market consultations in the initial phase of the procurement process; removal of any local preferences; more frequent adoption of competitive procurement methods (e.g. open tender) and best price-quality ratio as award criterion (i.e. MEAT). Another importa nt pillar of procurement management is accountability. Procurement officers should always be held responsible for the actions and decisions taken throughout the procurement process. This is important to ensure that the public interest is served without any interference or influence of personal preferences, or those of family, friends and associates.