Pravni režim digitalizacije primeraka autorskih dela u pravu Srbije i pravu Evropske unije

Abstract

Пошто дигитализација примерака ауторских дела подразу- мева вршење радње умножавања дела, јасно је да је за њено предузимање потребна сагласност носилаца ауторског права, будући да је овлашћење на умножавање дела једно од њихових искључивих имовинскоправних овлашћења. Дигитализација се, по правилу, предузима како би се дигитализовани примерак дела учинио доступним јавности путем интернета, чиме се, поред овлашћења на умножавање, врши и овлашћење на интерактивно чињење доступ- ним примерака ауторских дела. У раду се процес дигитализације са- гледава из угла заинтересованог корисника који ове радње предузи- ма без сагласности носиоца ауторског или сродног права, најчешће због тога што је носилац права непознат или недоступан. Најпре се анализирају ограничења ауторског права у позитивном праву Србије релевантна за поступак дигитализације, да би потом биле анализиране одредбе Директиве ЕУ о „делима сирочади“, са којом домаћи Закон о ауторском праву и сродним правима још увек није усклађен. У наставку рада разматрају се одредбе Предлога дирек- тиве ЕУ о ауторском праву на јединственом дигиталном тржишту. С тим у вези, анализира се ограничење права у сврху претраживања текста и података („рударење текста“), ограничење права у сврху дигитализације дела од стране институција које се старају о културној баштини, као и правни режим дигитализације тзв. дела која нису у промету. У закључку се пружају одређене смерни- це домаћем законодавцу, како би се домаћи ауторскоправни оквир у потпуности ускладио са правом Европске уније.

The process of digitisation of copyrighted works and subject-matter of related rights implies the act of reproduction, which may be undertaken only with the consent of the copyright holder. As a rule, digitisation is carried out in order to make the digitised copies of the work available online, which corresponds to the exercise of the right of communication to the public, another exclusive right of the copyright holder. In the present paper, the process of digitisation is being analysed from the perspective of a party interested in digitising copyrighted works without the consent of the copyright holder, usually because the latter is not known or cannot be located. The paper begins with the analysis of the copyright exceptions and limitations laid down by the Serbian Copyright Act. In the following chapter, the author analyses the EU Directive on orphan works, and emphasizes that the Serbian Copyright Act has not yet been harmonised with the provisions of the said Directive. The subsequent chapter deals with the Proposal for a Directive on copyright in the digital single market, and especially with the use of out-of-commerce works, the copyright exceptions and limitations related to text and data mining, as well as the exceptions and limitations related to the preservation of cultural heritage. In the final chapter, the author formulates several guidelines to the Serbian legislator aiming at achieving the full harmonization of the Serbian Copyright Act with EU law.