Šumska krađa: krivično delo ili prekršaj

Abstract

Убрзани техничкотехнолошки развој је једна од највећих карактеристика двадесетог и двадесет првог века, а његов утицај је значајно унапредио живот и рад човека, подигавши га на виши ниво, али је истовремено овакав прогрес оставио и трајне последице у виду преоптерећења, угрожавања и оштећења животне средине, како у нашој земљи, тако и у читавом свету. Због озбиљних негативних утицаја, долази до деградације и нарушавања стања животне средине, који настају као последица природних или људских активности. Међутим, стање животне средине у највећој мери угрожено је људским радњама и то нерационалним коришћењем обновљивих и необновљивих ресурса и природних добара, применом напредних и прљавих технологија, испуштањем загађујућих материја у воду, ваздух и земљиште, јонизујуће и нејонизујуће зрачење, нерегулисање отпада и др. Временом су се ови негативни утицаји ширили у тој мери, да су довели до прекограничних угрожавања природних и еколошки значајних вредности, довевши до стварања глобалне еколошке кризе, која је постала претња за читаво човечанство, а за шта је првенствено кривац човек. Шуме, као саставни део животне средине, имају значајну улогу у њеној заштити, развоју привреде и друштва уопште. Шуме су компонента светског екосистема и омогућавају снабдевање и филтрирање воде, спречавају ерозије земљишта и ублажавају ефекат климатских промена, тако што апсорбују угљен диоксид, станиште су великог броја биљних и животињских врста и дају храну и фармацеутске производе за велики број људи у свету и продужују им животни век. Процена је да четвртина светске популације зависи од шума у погледу хране, горива и лекова.