Neizvršenje ugovora – uporedno proučavanje na osnovu reformisanog francuskog Građanskog zakonika i Zakona o obligacionim odnosima

Abstract

У овом раду аутор упоредно проучава неизвршење уговора на основу одредаба Закона о облигационим односима и реформисаног француског Грађанског законика. До реформе од 2016. године фран- цуски Грађански законик је прописивао различите правне санкције за разне видове неиспуњења обавезе из облигационих односа који извиру из уговора. Тај принцип регулисања правних последица неизвршења уговора усвојио је и Закон о облигационим односима. Реформа је увела нови систем презентације санкција у француско право. Тако је створена једна од тачака дивергенције са српским правом. На другој страни, реформа је увела у француски Грађански законик нове одредбе о правним последицама неизвршења уговора. Аутор се бави анализом приговора неиспуњења и раскида уговора због неиспуњења и проучава их упоредно са одговарајућим правилима ЗОО. На ос- нову те анализе закључује да нове одредбе представљају тачке конвергенције српског и француског права.

In this paper the author studies the non-performance of a contract based on the provisions of the Obligations Act and the Reformed French Civil Code. Until the 2016 reform, the French Civil Code prescribed different legal sanctions for various types of defaults arising from the contract obligations. This principle of regulating the legal consequences of the contract non-performance was also adopted by the Obligations Act. The reform introduced a new system of presenting sanctions to French law. Consequently, one of the points of divergence with the Serbian law was created. On the other hand, the reform introduced new provisions on the legal consequences of non-performance of the contract to the French Civil Code. The author analyses and compares the objection of non-performance and termination of contracts in the case of non-performance in relation to the relevant provisions of the Obligations Act. Based on this analysis, the author concludes that the new provisions represent the points of convergence of the Serbian and French law.