Nejedinstven pojam zajedničkog delovanja

Abstract

Заједничко деловање је комплексан правни стандард, који се примењује у више правних области. Међутим, веома често он није јединствен, те се у једном правном систему примењује неколи- ко различитих дефиниција заједничког деловања. На нивоу ЕУ, две директиве садрже другачије појмове заједничког деловања, који се разликују по свом опсегу. Последњих година је ова тема посебно до- била на својој актуелности, јер се концепт заједничког деловања све више посматра као регулаторна препрека за сарадњу акционара у правцу унапређења корпоративног управљања. У овом раду, аутор прво приказује у којој мери је појам зајед- ничког деловања нејединствен у комунитарном праву. У том погледу су посебно анализиране релевантне одредбе Директиве о преузимању и Директиве о транспарентности. Након тога је указано на про- блеме који су настали због постојања две дефиниције заједничког деловања, као и различиту праксу држава чланица у погледу њиховог имплементирања. У следећем делу рада су приказана три концеп- та заједничког деловања у српском праву, садржаних у Закону о преузимању, Закону о тржишту капитала и Закону о привредним друтшвима. Коначно, на крају је указано на негативан утицај који нејасан опсег појма заједничког деловања има на активизам акциона- ра и најновије смернице које је у том погледу понудила ESMА.

Acting in concert is a complex legal standard, which is applicable in various legal areas. However, very often it is not unified so in one legal system different definitions of acting in concert coexist. On the EU level, several directives contain unalike concepts of acting in concert, which differ upon the scope. In last decade, this topic has become very attractive, because the acting in concert has been viewed as a regulatory barrier for shareholder cooperation in order to promote good corporate governance. In this paper, the author shows to what extend the meaning of acting in concert in the EU law in ununified. In that respect, the analysis has been focused on the relevant provisions of Takeover bids directive and Transparency directive. In the following part, the author has identified problems created by existence of two definitions of acting in concert, as well as different legislative practice of EU member states. The next part of the paper explores in more detail three concepts of acting in concert in Serbian law, contained in Law on takeovers, Law on capital markets and Law on business organizations. Finally, the last part shows negative influence created by unclear scope of acting in concert on shareholder activism and the newest public statement on acting in concert given by ESMА.