Pravni položaj hipotekarnih poverilaca u postupku bankrotstva dužnika

Abstract

Савремена тржишна економија и кредитна привреда незамисливе су без хипотеке као једног од најстаријих института права, односно као једног од најпоузданијег и најефикаснијег средства обезбеђења потраживања. Учесници на тржишту ступају у бројне имовинско-правне односе са трећим лицима, из којих стичу права, а и обавезе за које одговарају својом имовином. Међутим, одређеним повериоцима ни то није довољно, те захтевају од дужника да пружи додатно обезбеђење за извршење својих обавеза. Најчешће тражиће да се у њихову корист конституише хипотека на непокретној имовини дужника или трећег лица, која ће пре свега служити за обезбеђење потраживања, и која ће уколико дужник не исплати своју обавезу о доспелости, овластити повериоца да уновчи предмет хипотеке и да се из добијене вредности приоритетно намири. Наравно, учесници са јачом преговарачком позицијом, трудиће се да исходују такав положај. Сведоци смо данас да су банке једне од главних чинилаца привредног живота, те да је озбиљније инвестиционо улагање тешко спровести у дело без учешћа банака у финансирању таквог пословног подухвата. Конкретно, пословни односи између банака и привредних субјеката заснивају се на уговору о кредиту, а потраживања банке из таквог уговора често су обезбеђена хипотеком, као заложним правом, на имовини дужника или трећег лица. Међутим, поред тога што хипотека представља ефикасно и сигурно средство обезбеђења, неопходно је и да свом титулару омогући брзу и ефикасну наплату обезбеђеног потраживања.