Liberalizacija međunarodne trgovine i zaštita životne sredine – bilateralni i multilateralni mehanizmi obezbeđenja njihove koegzistencije

Abstract

Либерализација међународне трговине није без ограничења. Заједничка карактеристика како билатерланих тако и мултилате- ралних трогинских споразума је да предвиђају право државе пот- писнице да прописује и примењује мере које су усмерене ка заштити, између осталог, јавног морала, здравља и живота лица и животиња или очување биљака, предмета од уметничке, историјске или архео- лошке вредности, исцрпивих природних ресурса и др. Такве мере су, по правилу, дозвољене под условом да се не примењују на начин који представља средство произвољне или неоправдане дискриминације између земаља или прикривено ограничавање међународне трговине. Њихово постојање се оправдава потребом успостављања и очувања равнотеже између трговинске либерализације, слободног приступа тржишту и правила недискриминације, с једне стране, и потребе очувања других друштвених вредности и интереса, с друге стране. Предмет овог рада је изузетак од општих правила међуна- родне трговине чији је циљ очување животне средине. У раду се ра- зматрају услови за примену овог изузетка и његов домашај у светлу правила Светске трговинске организације, с једне стране, и одре- даба споразума о слободној трговини који су на снази у Републици Србији, с друге стране. Посебан значај се придаје анализи праксе Тела за решавање спорова Светске трговинске организације чије од- луке представљају јасне смернице не само за тумачење Општег спо- разума о царинама и трговини, већ и за тумачење и примену била- тералних и мултилатералних споразума о слободној трговини које је Србија ратификовала. Аутор закључује с напоменама о потреби континуираног очувања хармоничног обликовања и примене еколош- ких и трговинских политика имајући у виду њихову међуповезаност и друштвени значај.

The liberalization of international trade is not without limits. It is a common feature of both bilateral and multilateral trade agreements that a contracting party is given a right to adopt and implement measures aimed at protection of, inter alia, public morals, human, animal or plant life or health, national treasures of artistic, historic or archeological value, conservation of exhaustible natural resources etc. Such exceptions are usually allowed provided that they are not applied in a manner which would constitute a means of arbitrary or unjustifiable discrimination between countries, or a disguised restriction on international trade. This is because certain balance between, on the one hand, trade liberalization, market access and non-discrimination riles and, on the other hand, other societal values and interests should be maintained and preserved. This paper deals with one such exception: exception aimed at environmental protection. It examines its scope of application and the necessary requirements for its application in light of the rules of WTO, on the one hand, and pertinent free trade agreements currently in force in Serbia. A special emphasis is placed on WTO case-law, as these reports may serve as guidance not only for interpretation of the relevant GATT provision, but also for interpretation of trade agreements which Serbia has ratified. The paper concludes emphasizing the importance of preserving the harmony between environmental and trade policies, given their inherent interdependence and significance for the society.