O podeli na svotna i odštetna osiguranja – pravo osiguranja na prekretnici

Abstract

Ауторка износи аргументе у прилог тврдње да је у српском праву неопходна подела на одштетна и свотна осигурања. Задр- жавање само поделе на осигурање имовине и осигурање лица на којој је базиран Закон о облигационим односима квалификује се као сметња развоју хибридних производа осигурања и уопште развоју права осигурања. Ауторка указује на правни галиматијас који већ више од четири деценије постоји у нашем праву у погледу правне природе осигурања од последица несрећног случаја. Развој и судске и осигуравајуће праксе је лимитиран због застарелих и неприлагођених законских солуција. У Закону о осигурању је начињен покушај реша- вања тог проблема увођењем категорије осигурања лица неживот- ног карактера. Иако је то неспорно корак напред, ауторка сматра да се истински ветар у леђа пракси осигурања може дати само имплементирањем поделе према природи престације осигуравача. По њеном мишљењу, кључно је да законодавство више не буде пре- прека уговарању одштетног карактера осигурања лица. Конкретно у случају осигурања од последица несрећног случаја потребе потро- шача услуга осигурања могу се задовољити само уговарањем раз- личитих типова покрића и различитих престација осигуравача. На- кнада штете може се јавити и као последица остварења ризика на личним добрима осигураника. Док је то у страном законодавству и пракси увелико афирмисано, наши осигуравачи стидљиво развијају хибридне производе осигурања због ограничења које намеће регула- торни оквир осигурања. Ауторка закључује да је потребно хитно усвајање уговорног закона осигурања и залаже се да окосница новог, реформски орјентисаног прописа, постане подела на одштетна и свотна осигурања.

In this paper the author advocates for implementation in Serbian law of the classification on indemnity and fixed sum insurance. Classification by object of insurance adopted by the Law on obligations is seen as a disturbing further development of hybrid products of insurance. The author points to the legal confusion that has existed for more than four decades in Serbian law regarding the legal nature of the accident insurance. Obsolete and inconvenient legal solutions have limited the development of judicial and insurance practice. Law on insurance has introduced the new category of insurance of persons of non-life character. Although it has been doubtless a step forward, author thinks that the practice of insurance can only be helped by the implementation of classification according to the type of insurers’ obligation. For her it is crucial that legislation stop being an obstacle to contracting indemnity character of insurance of persons. In the case of the accident insurance it means that the needs of consumer can be only by satisfied with the different types of coverage and different obligations of insurer. Compensation for damages could appear as a consequence of risk realization on personal goods of insured person. While this is widely recognized in foreign legislations and practice, Serbian insurers have shyly developed hybrid insurance products due to the limitations of actual regulatory framework. Author advocated for urgent adoption of law on contract on insurance and for the implementation of the classification on indemnity and fixed sum insurance.