„Obavezni elementi ugovora“ kao rezultat specifičnog načina implementacije prava Evropske unije u pravo Srbije

Abstract

У савременом српском праву код бројних врста уговора зако- нодавац прописује њихове тзв. „обавезне елементе“. Из самог из- раза „обавезни елементи“ на први поглед се стиче утисак да је реч о састојцима без којих одређени тип уговора не може пуноважно да се закључи. Међутим, ближа анализа показује да то није тако. У првом делу рада аутор излаже традиционално схватање и поделу елемената уговора. Потом су истражена и приказана модерна за- конска решења која се тичу „обавезних елемената уговора“. Уви- дом у конкретне примере тзв. „обавезних елемената“ аутор изводи закључак о разграничењу ових „елемената“ од осталих, а нарочито битних елемената уговора. С обзиром на то да уређење „обавезних елемената уговора“ има порекло у праву Европске уније, у раду се даље анализира приступ овом питању у оквиру комунитарног права. Такво циљно тумачење омогућава да се утврди стварна природа и значај тзв. „обавезних елемената уговора“. У последњем делу рада су објашњене правне последице неуношења свих „обавезних елеме- ната“ у уговор, које додатно потврђују исправност схватања о њиховој природи.

In contemporary Serbian law the legislator prescribes the so-called “mandatory terms” of numerous types of contracts. At first glance, the very expression “mandatory terms of contract” indicates that these represent such terms without which a certain type of contract cannot be validly concluded. However, a closer analysis of this issue shows that this is in fact not the case. In the first part of the article the author lays out the traditional understanding of contractual terms, including their main types. The following part contains modern legal solutions regarding “mandatory terms of contract”. After analysing specific examples of “mandatory terms of contract” the author draws a conclusion that these “terms” are clearly different from other, and especially essential contract terms. Since regulation of “mandatory terms of contract” originated in the EU law, the author further analyses the approach to this issue within the acquis communautaire. Such purposive interpretation enables establishing the true nature and significance of “mandatory terms of contract”. In the last part of the article, the author explains legal consequences of omitting some “mandatory terms” in the contract, which additionally corroborates the correctness of conclusions regarding their legal nature.