Javne nabavke i inovacije

Abstract

Однос између иновација и јавних набавки је комплексан. Пот- пуно разумевање релација које се међу њима успостављају и преду- зимање усклађених мера јавне политике које воде подстицању при- ватних интереса ради реализације ангажованих јавних интереса, захтева претходна терминолошка разјашњења, темељну економску анализу и прилагођавање правних института и норми савременим потребама и степену и правцима будућег економског и техничко- технолошког развоја друштва. Иновације у савременим сложеним демографским, климат- ским, техничко-технолошким, економским и политичким околности- ма, уз све ограниченије ресурсе, представљају једну од кључних претпоставки за опстанак и одрживи развој друштва. У најширем смислу, постојећи енормни проблеми у виду велике економске и финансијске кризе, животне и здравствене угрожености целокуп- ног становништва и незапамћеног степена социјалног раслојавања, захтевају иновацију целокупног економског, политичког и друштве- ног система. Иновације се у јавном интересу могу подстицати на различите начине. У оквиру јавног сектора – финансирањем реле- вантних пројеката, институција и/или истраживача, награђивањем иноватора и сл. У приватном сектору то се може постићи мерама јавне политике које подстичу понуду иновација (јачање конкуренције, порески подстицаји, државна помоћ), а у последње време све више мерама јавне политике којима се подстиче потражња иновација (јавне набавке, регулација, стандардизација, мере едукације потро- шача и сл). У циљу квалитетног пружања јавних услуга корисника, ин- терног функционисања јавног сектора и задовољавања различитих аспеката јавног интереса, по најнижој цени, кроз јавне набавке троши се значајан проценат буџета, односно бруто друштвеног производа. Стога оне представљају један од кључних инструмената за усмеравање истраживања и развоја иновација у вези са потреба- ма које се могу задовољити новим или усавршеним добрима, услуга- ма или радовима. У наредном периоду требало би спровести више истраживања о прикладности појединих приступа јавних набавки иновација у различитим ситуацијама и начинима на који њихово коришћење утиче на понуде. С друге стране, неопходно је јасно разликовати иновације које воде унапређењу система и поступ(а)ка јавних набавки, при чему оне за последицу могу имати подстицање иновације у погледу пред- мета јавних набавки. Недостатак знања, вештина и ресурса код наручилаца пред- ставља важну препреку за употребу јавних набавки (које доводе до) иновација. Стручно усавршавање службеника за јавне набавке тре- бало би континуирано да пружи интердисциплинарна знања и веш- тине, која ће им омогућити да одговорно доносе дискреционе одлуке, прилагођене конкретном предмету набавке у релевантној области. Оно би требало да подстакне њихову креативност и способност сналажења у савременом комплексном и динамичком окружењу. Такође, неопходно је да добију практичне сугестије на који начин најбоље могу да управљају набавкама иновативних добара и кори- сте набавке за подстицање иновација. Неизвесност која окружује иновативну активност и динамичка перспектива коју она неопход- но обухвата, чине набавке иновација једним од најтежих питања у теорији и пракси набавки. Предности и недостаци сваког инстру- мента који се може користити за набавку иновативних инпута за- висе од бројних варијабли. У реалном животу, сваки наручилац може донети неизбежно сложене одлуке, где је његова одговорност да му- дро комбинује различите елементе. Тако на пример, процена наручи- оца у погледу његових способности да унапред дефинише иновативно добро или услугу може да учини прихватљивијим ex ante, ex post на- граде или истраживачко такмичење, као и да определи да ли приме- нити приступ редовне набавке (подесне за иновације) или стратеш- ке набавке, односно набавке услуга истраживања и развоја. Распон примене потенцијалних сугестија је велик, обухватајући техничке и/ или функционалне спецификације, мале и велике лотове, симетричне и несиметричне односе наручиоца и снабдевача и различит степен конкуренције и ризика. При томе, требало би имати у виду да свака механичка и некритичка примена практичних сугестија може води- ти грешкама. Осим тога, у наредном периоду у Србији би требало предузе- ти мере ка отклањању административних и других препрека које дестимулишу понуђаче да учествују у поступцима јавних набавки, чему би требало да допринесу и решења новог ЗЈН. Интензитет конкуренције требало би појачати тако што ће наручиоци боље упознати стање на тржишту, квалитетније одређивати услове за учешће у поступку и сачињавати спецификације предмета јавне на- бавке. Коначно, у складу са одредбама новог ЗЈН неопходно је пред- узети активности у циљу промовисања употребе „иновативних на- бавки“, као једног од инструмената који подстичу иновације и до- приносе развоју читаве заједнице.

The relationship between innovation and public procurement is complex. Full understanding of their relations and undertaking harmonized public policy measures that encourage private interests for the realization of engaged public interests, requires previous terminological clarifications, thorough economic analysis and adjustment of legal tutes and norms to modern needs and the degree and directions of future economic and technical-technological development. Innovations in modern complex demographic, climatic, technicaltechnological, economic and political circumstances, with increasingly limited resources, represent one of the key prerequisites for the survival and sustainable development of society. Innovation in the public interest can be encouraged in different ways. Within the public sector – by financing relevant projects, institutions and/or researchers, rewarding innovators, etc. In the private sector, this can be achieved through supply-side innovation policy measures (strengthening competition, tax incentives, state aid), and recently more and more public policy measures that encourage innovation on the demand side (public procurement, regulation, standardization, consumer education measures, etc.). In order to provide quality public services to users, internal functioning of the public sector and meet various aspects of public interest, at the lowest price, a significant percentage of the budget, i.e. gross domestic product, is spent through public procurement. Therefore, they are one of the key instruments in relation to needs that can be met by new goods, services or works. In the forthcoming period, more research should be conducted on the suitability of certain approaches to public procurement of innovations in different situations and the way in which their use affects tender offers. On the other hand, it is necessary to make a clear distinction between innovations that lead to the improvement of the public procurement system and procedures, whereby they may, but do not have to, encourage innovation in the subject of public procurement. Lack of knowledge, skills and resources among contracting authorities is an important obstacle to the use of public procurement for/of innovation. Professional development of public procurement officers should continuously provide interdisciplinary knowledge and skills, which will enable them to responsibly make discretionary decisions, adapted to the specific subject of procurement in the relevant field. It should encourage their creativity and ability to cope in the complex and dynamic environment of the modern world. It is also essential that they receive practical suggestions on how best to manage the procurement of innovative goods and use procurement to encourage innovation. The uncertainty surrounding the innovation activity and the dynamic perspective it necessarily encompasses make innovation procurement one of the most difficult issues in procurement theory and practice. The advantages and disadvantages of each instrument that can be used to procure innovative inputs depend on a number of variables. In real life, each public procurement officer can make inevitably complex decisions, where it is his/her responsibility to wisely combine different elements. Thus, for example, the assessment of the contracting authority in terms of its ability to describe an innovative good or service in advance may make ex ante, ex post awards or research competition more acceptable, as well as to determine whether to apply a regular procurement approach (suitable for innovation), strategic procurement, or procurement of research and development services. The range of application of potential suggestions is large, including technical and/or functional specifications, small and large lots, symmetrical and asymmetrical relations between the contracting authority and the supplier, and different degrees of competition and risk. In doing so, one should keep in mind that any mechanical and uncritical application of practical suggestions can lead to errors. In addition, in the coming period in Serbia, measures should be taken to remove administrative and other obstacles that discourage bidders from participating in public procurement procedures, to which the solutions of the new Public Procurement Law should contribute. The intensity of competition should be intensified so that the contracting authorities will be better acquainted with the situation on the market, better determine the conditions for participation in the procedure and make the specifications of the subject of public procurement. Finally, in accordance with the provisions of the new PPL, it is necessary to undertake activities in order to promote the use of „innovative procurement“ as one of the instruments that encourage innovation and contribute to the development of the whole community.