Medijabilnost sporova u vezi sa stečajnim postupkom

Abstract

Питању медијабилности спорова у вези са стечајним по- ступком није посвећена довољна пажња у домаћој правној теорији. Медијација се у домаћем стечајном праву неоправдано везује само за решавање спорова поводом оспорених потраживања. Након излагања о субјективним и објективним границама медијабилности, аутор посвећује пажњу и питању медијабилности других спорова у вези са стечајним поступком. Аутор указује на постојање различи- тих решења у погледу трајања поступка медијације према Закону о посредовању у решавању спорова и Закону о стечају, имајући у виду да је према посебном режиму предвиђено краће трајање поступка медијације за решавање спорова поводом оспоравања потраживања у поређењу са трајањем поступка медијације према општем режиму. Посебна пажња посвећена је (не)медијабилности спорова у вези са јавним приходима, узимајући у обзир значај потраживања стечајних поверилаца на основу јавних прихода и стечајни ред у који спадају у српском стечајном праву. С тим у вези, приказани су и међународни извори који су очигледно утицали на домаћег законодавца приликом креирања конкретних решења. Затим, приказана су одређена упо- редноправна решења, при чему је посебно указано на значај који би медијација могла да има за реорганизацију и на избегавање отварања стечајног поступка. На крају, дати су конкретни предлози у погледу побољшања домаће регулативе о стечајној медијацији.

The issue of mediatable disputes related to insolvency proceedings is neglected in domestic legal theory. In Serbian insolvency law, mediation is unjustifiably connected only to disputed claims. After presenting the subjective and objective limits of “mediatability”, the author pays attention to the issue of “mediatability” of other disputes related to insolvency proceedings. The author points out the existence of different solutions regarding the duration of the mediation procedure according to the Law on Mediation in Dispute Resolution and the Law on Insolvency, bearing in mind that the special regime provides for a shorter duration of the mediation procedure compared to the duration of the mediation procedure according to the general regime. Special attention is paid to the “(non) mediatability” of disputes regarding public revenues bearing in mind the importance of public revenue claims of creditors and its rank in Serbian insolvency law. In this regard, the international sources that obviously influenced the domestic legislator when creating concrete solutions are presented as well as selected comparative legal solutions. Furthermore, the importance which mediation could have for reorganization and the avoidance of opening of insolvency proceedings is especially pointed out. Finally, concrete proposals were made regarding the improvement of domestic legislation in relation to insolvency mediation.