Uvođenje poreza na isporuku digitalnih usluga u srpsko poresko zakonodavstvo

Abstract

У овом раду се анализирају мере за опорезивање нове дигитал- не економије које су биле садржане у неусвојеном предлогу Европске комисије из 2018. године који је носио назив Правично опорезивање дигиталне економије (енгл. Fair Taxation of the Digital Economy). У њему је Европска комисија предлагала увођење правила која ће опо- резиво пословно присуство, односно опорезиво обављање пословне делатности нерезидентног обвезника, препознавати и у случају не само физичког, већ и значајног дигиталног присуства тог обвезни- ка на територији неке друге јурисдикције, као и увођење посебног посредног пореза на испоруку дигиталних услуга. Посматрано из српске перспективе, првенствено оне малог тржишта које није део Европске уније, њима се даје негативна оцена и упозорава се српски законодавац да не усваја ова решења, као што је то случај са једним бројем земаља чланица Европске уније, у наше домаће пореско за- конодавство.

This paper analyses the measures for the taxation of the new digital economy which were contained in the rejected 2018 proposal of the European Commission entitled Fair Taxation of the Digital Economy. In it the European Commission proposed the introduction of rules which would recognize a taxable business presence, i.e. a taxable carrying on of a business, in case of not only a physical performance of business activities in the territory of a particular jurisdiction, but also when it takes form of a notable digital presence. The second part of the proposal envisaged a digital services tax. From a Serbian perspective, one of a small market which is not a part of the European Union, these measures are given a negative assessment, while the author warns the Serbian legislator from introducing them unilaterally, as a number of European Union member states have done so far, in our domestic legislation.