Mediji kao treća stranka sudskog postupka – uloga „sedme sile“ u obaveštavanju javnosti

Abstract

У раду ћемо анализирати вишедимензионалан и комплексан од- нос између три друштвена актера – судија чија је дужност да неза- висно и непристрасно пресуђују, медија који својим обавештавањем јавности могу повредити правo на правично суђење и претпостав- ку невиности, и критичке способности јавности да анализира по- руке које се емитују. Конкретно, испитаћемо да ли између Уставом подједнако заштићених слобода мишљења и изражавања (члан 46), слобода медија (члан 50), права на обавештеност (члан 51) и пра- ва на правично суђење (члан 32) постоји хармоничан однос или на- петост? Покушаћемо да одговоримо да ли је могуће повући јасну границу између слободног извештавања и повреде права на пра- вично суђење и шта у ситуацији када се она прекорачи? Тежиш- те рада чини улога медија као најчешће коришћеног механизма у обавештавању јавности о раду судова, процесима који трају и од- говорности за коментарисање њихових исхода. Закључујемо да ре- лативно пасиван однос правосудних институција према медијима са једне стране, и прилично активно (понекад и агресивно) делање медија са друге стране, није добар modus operandi за унапређење њихове сарадње и истинито и правовремено информисања јавности као заједничког циља.

In this paper, we will analyze the multidimensional and complex relationship between three social actors – judges whose duty is to judge independently and impartially, media that by informing the public can violate the right to a fair trial and the presumption of innocence and critical ability of the public to analyze messages that have been sent. In particular, we will examine whether there is a harmonious relationship or tension between the freedom of opinion and expression (Article 46), freedom of the media (Article 50), the right to information (Article 51) and the right to a fair trial (Article 32)? We will try to answer whether it is possible to draw a line between free reporting and the violation of the right to a fair trial, and what in the situation when it is exceeded? The focus of the paper is the role of the media as the most commonly used mechanism in informing the public about the work of the courts, ongoing processes and responsibilities for commenting on their outcomes. We conclude that the relatively passive attitude of judicial institutions towards the media on the one hand, and the rather active (sometimes aggressive) work of the media on the other, is not a good modus operandi for improving their cooperation and providnig accurate and true information to the public as a common goal.